Klikni ovde za pomoć kod unosa

RAČUNOVODSTVENA PITANJA - BILANSI

U svakodnevnom kontaktu sa korisnicima, tokom gotovo tri decenije, na hiljade različitih pitanja stiglo je na našu adresu. U nastavku smo izdvojili nekolicinu najčešćih pitanja sa odgovorima, naravno.

1. Šta je BrutoNajpribližnije značenje je "ukupno", i upotrebljava se najčešće u sledećim kombinacijama: bruto težina - težina robe sa pakovanjem; bruto proizvod - ukupan proizvod jedne regionalne jedinice ili ukupan nacionalni proizvod; bruto plata - dohodak zajedno sa porezima koji se na njega plaćaju. bilans i kako se dobija u Lidderu?

Bruto bilans je izveštaj u kome se vide prometi i zbirevi svih konta glavne knjige, kao i zbirevi i prometi svih klasa. Ulaskom u izradu bruto bilansa iz menija bićeš upitan za početnu i krajnju klasu za koju hoćeš da vidiš promet, kao i za od-do datume. Predlog "OD datuma" za prikaz Bruto bilansa je početak poslovne godine. Ukoliko ostaviš predloženi OD datum dobićeš standardni bruto bilans. Ako si u bruto bilans ušao držeći pritisnut "shift" iznosi u njemu će biti prikazani u referentnoj valuti.

Bruto bilans u štampi ima dve kolone više nego kod pregleda na ekranu, a to zbog toga što te kolone nisu bitne sve do momenta izrade bilansa stanja i uspeha. Kolone koje na ekranu nisu prikazane su početno stanje za dugovnu i potražnu stranu.

Radi većeg izbora kod grupisanja i filtriranja, naročito kod firmi koje koriste šestocifrene kontne planove, u pregledu postoje još 3 (standardno nevidljive) kolone, koje grupišu kontni plan na 2, 3 i 4 cifre (grupisanje po jednoj cifri – klasi, je osnovno grupisanje). Prikazom i grupisanjem po tim kolonama dobijaju se nove mogućnosti u pregledu i proceni poslovanja.

2. Šta je Zaključni list i kako se dobija u Lidderu?

Zaključni list je sličan bruto bilansu. Isti prikazuje stanja na trocifrenim grupama konta, za razliku od bruto bilansa koji daje stanje po pojedinačnim kontima.

Način rada sa zaključnim listom u Lidderu je skoro isti kao kod bruto bilansa: Odabirom ove opcije možeš videti kompletan zaključni list, od klase 0 do klase 9, a imaš mogućnost pregleda zaključnog lista od početka poslovne godine do određenog datuma, koji sam zadaješ. Možeš pogledati i zaključni list za svaku klasu pojedinačno ili za više klasa (na primer od 5 do 6). Samim izborom ove opcije Lidder te vodi, tj. postavlja pitanja: najpre od koje klase (upisuješ broj klase od koje želiš da počne), zatim do koje klase (broj klase do koje ideš), zatim datum (upisuješ željeni datum preseka ili potvrđuješ tekući datum), zatim, ukoliko firma ima troškovna mesta, Lidder daje mogućnost listanja zaključnog lista, po mestu troška. Ako, bez obzira što imaš troškovna mesta, želiš zaključni list za kompletno poslovanje firme, upisuješ 00 (mesto troška 00 nije definisano - predstavlja celu firmu) što Lidder i predlaže uz pitanje.

3. Kako da dobijem Bruto bilans za neki period, npr. za jedan mesec?

Dobićeš ga tako što ćeš pri pozivu izveštaja Bruto bilansa već predložene datume (koji podrazumevano odgovaraju periodu poslovne godine) promenite na period koji te zanima. Bruto bilans za period koji nije jednak periodu poslovne godine, tj. za period čiji je početak različit od datuma 01.01. se u Lidderu dobija kao izveštaj "Promet za period od-do" koji će sadržati sve podatke kao i bruto bilans, osim početnog stanja.

4. Kako da složim Bruto Bilans sa analitikom?

U Lidderu nema potrebe slaganja Bruto Bilansa sa analitikom, u Lidderu je sve već složeno, i to uvek!

Pošto je Lidder Monolitni Računovodstveni Sistem, jednostavnim, jednokratnim i direktnim unosom u Lidder (isprava i dokumenata koji se inače javljaju u poslovanju), automatski se obrađuje celokupno poslovanje. Lidder odmah, stvarno kompletno i automatski analizira i knjiži dokumenta i obezbeđuje sve zakonski propisane i druge neophodne evidencije. Iz tih istih podataka se kreiraju sve potrebne informacije za upravljanje poslovanjem, svi izveštaji uzimaju u obzir sve dokumente proknjižena do upravo prošle sekunde i zato nema nikakve potrebe raditi usaglašenje Bruto bilansa sa analitikama.

5. Kako da obračunam Bilanse Stanja i Uspeha?

Kada izabereš izveštaj, bilans uspeha, stanja... komandom "R" pokreneš obračun, Lidder će na osnovu zaključnog lista i unetih podataka (ako ih ima, označeni su zvezdicom) obračunati odabrani izveštaj. Ukoliko dobiješ pitanje o prethodnoj poslovnoj godini, odaberi sa ponuđenog spiska prethodnu godinu kako bi se u bilansu popunili potrebni podaci iz prethodne poslovne godine. Ukoliko ipak ne odabereš prethodnu poslovnu godinu, kolona predviđena za popunjavanje podataka iz prethodne godine će biti popunjena iz početnog stanja tekuće godine.

Iznose u bilansima možeš promeniti ručno i pored njih će se pojaviti zvezdica, zvezdica označava da će taj iznos pri sledećem obračunu biti uzet u obzir onako kako si ga ti upisao i da će se, u skladu s njim, menjati i ostali AOP-i koji od njega zavise, bez obzira što takav iznos ne stoji u bruto bilansu! Ovo znači da možeš raditi ispravke obrazaca bez knjiženja, mada bi ispravno bilo da promenu proknjižiš nekim nalogom, da se vratiš u bilanse i tražiš ponovo obračun. Kad god nešto izmeniš, možeš odmah ići na obračun (sa R) i videti kako ta izmena utiče na ostale pozicije iz tog obrasca.

Izmene je često neophodno raditi, jer je nemoguće tačno obračunati obrazac, zbog deljenja sa 1000, tj. prikazivanja obrasca u hiljadama. Pretpostavimo da je na neka dva AOP-a stvarni iznos 400.00 dinara. Kad se zaokruže i prikažu u hiljadama, oni su ustvari 0! Dalje, u AOP-u, koji je zbir ta dva, bi trebalo stajati 1 u hiljadama, jer je 400+400=800, ali je 0+0 (u hiljadama iz prethodna dva) = 0! I tu Lidder ne može odlučiti na koji od dva AOP-a koji su 400.00 dinara da stavi 1, a na koji 0 u hiljadama, da bi zbir ispao tačan. U tim slučajevima, moraš sam da izmeniš neki iznos i tako da odštampaš obrazac, tj. izvezeš u elektronski format (komanda X) koji se kasnije uvozi u aplikaciju APRa.

Radi tačnosti, neophodno je obračun raditi na dve decimale, a izvoz u elektronsku formu raditi bez decimalnih mesta. Pri ulasku u 'Bilanse', broj decimala će biti postavljen na dva, i tako bi trebalo uraditi obračun (R). Prilikom svakog obračunavanja, Lidder će proveriti da li su sve pozicije na obrascu logične, a ako nisu daće upozorenje.

Tasterom "X" se izveštaji izvoze u elektronsku formu i u aplikaciji APRa je potrebno samo da uvezeš izveštaje koje si u Lidderu obračunao na osnovu podataka koje si u toku godine unosio i knjižio. Godišnji finansijski izveštaj, za jednu firmu, ćeš u Lidderu pripremiti, sa svim završnim knjiženjima, i predati kroz aplikaciju APRa za samo par sati.

6. Šta je BilansBilans je dvostrani pregled zbirno prikazanih sredstava, grupisanih prema određenim kategorijama, a izražen vrednosno. Leva strana bilansa (aktiva) prikazuje imovinu i sva potraživanja a mogu se svrstati u osnovna i obrtna sredstva. Desna strana bilansa (pasiva) pokazuje izvore sredstava: sopstvene izvore, kredite za osnovna sredstva (dugoročni), kredite za obrtna sredstva (dugoročni i kratkoročni), robne kredite (dugovanje dobavljčima). Osnovna karakteristika bilansa je ravnoteža aktive i pasive (sredstva i njihovih izvora). Stanja?

Bilans Stanja nam govori sa kojom imovinom raspolaže preduzeće ili preduzetnik (koji vodi dvojno knjigovodstvo) i kako, odnosno iz kojih finansijskih izvora, je stečena imovina. Ovaj dokument se sastoji iz dva dela, prvi je AKTIVA (sredstva/imovina sa kojima privredno društvo raspolaže), a drugi PASIVA (daje podatke o tome na koji način, tj. kako su stečena ta sredstva). U Bilansu Stanja vrednost aktive i pasive mora biti jednaka.

AktivaČine je ili obrazuju sva sredstva u preduzeću pomoću kojih se obavlja zadatak preduzeća u oblasti proizvodnje, prometa ili usluga i ostvaruju ciljevi poslovanja. Čine je materijalna aktiva (materijalne vrednosti) i monetarna aktiva (novčane vrednosti i potraživanja). Po kriterijumu obrta, sredstva u aktivi se dele na: osnovna sredstva i dugoročne finansijske plasmane (dugoročna ulaganja i potraživanja preduzeća) i obrtna sredstva (zalihe, kratkoročna potraživanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti - žiro račun, devizni račun i sl.). Pri određivanju njihove proporcije kriterijum je sledeći: obrtnih sredstava treba da bude dovoljno kako bi se u potpunosti zaposlila osnovna sredstva. se sastoji od:
- Nematerijalna sredstva - koncesije, patenti, licence, goodwill itd;
- Nekretnine, postrojenja i oprema;
- Biološka sredstva - šume i višegodišnji zasadi, osnovno stado itd;
- Dugoročni finansijski plasmani - ulaganje novca u drugu firmu kao osnivački ulog, dati krediti sa rokom dospeća dužim od jedne godine, dugoročne hartije od vrednosti itd;
- ZaliheZalihe su po pravilu najveći deo obrtbih sredstava preduzeća. Njih čini: roba, gotov proizvod, nedovršena proizvodnja, materijal, sirovine, rezervni delovi ..itd. - repromaterijala, gotovih proizvoda ili robe;
- Potraživanja - od kupaca i druga potraživanja;
- NovacSvaka stvar, papir ili metal koji država svojim autoritetom proglasi za zakonsko sredstvo plaćanja. i novčani ekvivalenti - dinarski i devizni računi;
- Ulazni PDV;
- Aktivna vremenska razgraničenja.

PasivaSva sredstva koja se nalaze raspoređena u aktivi imaju svoje poreklo i nečije su vlasništvo.Sredstva posmatrana po izvorima ili vlasništvu obrazuju pasivu. Ti izvori su heterogeni, ali se mogu i grupisati u dve osnovne grupe: sopstveni izvori preduzeća i pozajmljeni izvori. Sopstvene izvore obrazuju ulozi osnivača (vlasnika). Njih preduzeće (uspešnim) poslovanjem uvećava. U zavisnosti od pravne forme sopstvene izvore obrazuju: ulog inokosnog vlasnika, ortački ulozi, akcijski kapital i slično. Pozajmljene izvore formiraju razne vrste zajmova ili dugova i tekućih obaveza. Do njih se dolazi uglavnom iz dva razloga: a) što preduzeće nema dovoljno sopstvenih izvora za planirani (željeni) obim poslovanja i b) iz uobičajene prakse da se akt prodaje deli u dva uobičajena čina od kojih je prvi ugovaranje kupoprodaje i primopredaja stvari ili činjenje usluga a drugi čin gotovinsko ili bezgotovinsko (virmansko) plaćanje. Sve pozajmljene izvore, prema roku dospeća, delimo u tri grupe: dugoročni zajmovi, kratkoročni zajmovi (do jedne godine) i tekuće obaveze. - osnovni podaci su:
- Osnovni kapital i rezerve - vrednost i vrsta kapitala sa kojim raspolaže preduzeće;
- Neraspoređeni dobitak ili Gubitak društva;
- Dugoročna rezervisanja i obaveze - dugoročni krediti, zajmovi, lizing itd;
- Odložene poreske obaveze;
- Kratkoročne obaveze - krediti i zajmovi koji dospevaju u roku od jedne godine i ostale kratkoročne obaveze;
- Tekuće obaveze iz poslovanja - obaveze prema dobavljačima, za PDV, za PiD na zarade itd.

7. Šta je Bilans uspehaBilans uspeha je nominalni, obračunski, kumulativni finansijski izveštaj sastavljen za određeni vremenski period. Utvrđivanjem ukupnih rashoda i ukupnih prihoda za isti obračunski period i njihovim međusobnim upoređivanjem dolazimo do poslovnog rezultata koji se može izraziti kao dobitak ili kao gubitak.?

Bilans uspeha je nominalni, obračunski, kumulativni finansijski izveštaj sastavljen za određeni vremenski period. Utvrđivanjem ukupnih rashoda i ukupnih prihoda za isti obračunski period i njihovim međusobnim upoređivanjem dolazimo do poslovnog rezultata koji se može izraziti kao dobitak ili kao gubitak.

PrihodiPrihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u određenom periodu. Mogu se raščlaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne prihode. Prihodi od poslovanja jednaki su prodajnoj vrednosti prodatih proizvoda, trgovačke robe, materijala i obavljenih usluga (osim onih koje donose prihode od finansiranja). U vreme prodaje ili pri bilansiranju, njihova naplata mora biti realna ili se obavezno vrše korekcije za stepen ugroženosti. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, umanjenih za date popuste. Za (računovodstveno) priznavanje ovih prihoda moraju se ispuniti sledeći uslovi : 1. prodavac je preneo na kupca pravo svojine, 2. ne postoje neizvesnosti koje proizlaze iz prodaje, kao ni mogućnosti da se dogode dodatni troškovi koji se odnose na prodaju. Vanposlovni prihodi se pojavljuju u vezi sa dugoročnim i kratkoročnim finansijskim ulaganjima a sastoje se iz kamata i dividendi ili drugih oblika učešća u dobitku drugih privrednih subjekata, pod uslovom da nema značajne neizvesnosti u pogledu merljivosti i naplativosti. Takođe, oni su rezultat izdavanja poslovnog prostora, davanja usluga koje nisu iz osnovne delatnosti preduzeća i slično. Vanredni prihodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke prethodnog perioda koje u tekućem predstavljaju dobitke i time povećanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobičajenost potiče od događaja ili transakcija koje nemaju direktne veze sa redovnim poslovanjem i nisu bile predmet planiranja. Vanredne prihode predstavljaju i viškovi prodajne vrednosti osnovnih sredstava, iznad njihove neotpisane vrednosti. Vidi bilans uspeha., kao sastavni deo Bilansa uspeha, razvrstani su u četiri grupe i to:
- Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i sl.
- Finansijski prihodi čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.
- Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti, osnovnih sredstava, materijala, viškovi, smanjenja obaveza prema komitentima i državnim organima.
- Prihodi od usklađivanja vrednosti osnovnih sredstva i ostale imovine koja se iskazuje po fer vrednosti.

RashodiU privrednom subjektu rashode je moguće shvatiti kao rezultat koji se dobija ako se od troškova u određenom periodu odbiju troškovi prenetih zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje. Njima se dodaju troškovi prenetih zaliha iz prethodnog perioda koji su realizovani u tekućem (onom za koji se vrši obračun) i rashodi koji nemaju karakter troškova. Mogu se razvrstati na rashode poslovanja, neposlovne i vanredne rashode. Rashodi poslovanja sastavljeni su iz: - troškova proizvodnje prodatih proizvoda (odnosno nabavne vrednosti prodate trgovačke robe i materijala), - iz troškova prodaje, - iz opštih troškova uprave. Bitno je naglasiti da kamate nisu deo rashoda poslovanja, već neposlovnih rashoda. Vanredni rashodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke prethodnog perioda koje u tekućem periodu predstavljaju gubitke i, time, smanjenje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobičajenost je istog porekla kao i kod vanrednih prihoda, dakle nemogućnost njihovog planiranja. U okviru vanrednih rashoda pojavljuju se i iznosi mogućeg gubitka koji se očekuje kao verovatni budući događaj, kao i pokriće gubitka prethodnih godina. Vidi: bilans uspeha. mogu biti:
- Poslovni rashodi: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada, troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije, nematerijalni troškovi.
- Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd.
- Neposlovni i vanredni rashodi: rashodi koji nastaju kao posledica nepredviđenih poslovnih događaja na koje preduzeće ne može da utiče (manjkovi sredstava, kazne i sl.),
- Rashodi koji nastaju po osnovu usklađivanja vrednosti ostale imovine koja je iskazana po fer vrednosti.

8. Kako da dobijem bruto bilans sa početnim stanjem i zbirevima po dvocifrenim grupama konta?

Bruto bilans na ekranu ima prikazane samo osnovne kolone (konto i naziv konta, Saldo PS, Promet i Saldo), ko želi i ima potrebu za prikaz i dodatnih kolona može ih sam uključiti. Postoje dve grupe za uključenje/isključenje kolona koje će biti vidljive i to: 1* nadnaslov: Konto, Početno stanje, Promet i Saldo. 2* podgrupe u okviru osnovnih grupa i to: klasa, konto i naziv; početno stanje duguje, ps potražuje i ps saldo; promet duguje i potražuje; dugovni i potražni saldo; tu je i mesto troška a i podela po grupama konta: grupa 2, 3 i 4. (standardno nevidljive) kolone koje grupišu kontni plan na 2, 3 i 4 cifre (grupisanje po jednoj cifri – klasi, je osnovno grupisanje). Prikazom i grupisanjem po tim kolonama dobijaju se nove mogućnosti u pregledu i proceni poslovanja. Postavljene kolone kao i grupisani i postavljeni filteri se mogu snimiti kao postavka a i kao predložak. Tako snimljenu postavku možeš kasnije učitati i odmah imati željenu postavku.