Klikni ovde za pomoć kod unosa

POMOĆ KOD UNOSA ŠIFARA

Pomoć kod unosa šifara:

Pošto sigurno ne znate napamet šifre svih komintenata i šifre svih artikala na magacinu, Lidder Vam nudi pomoć kod unosa šifre. Tako što kad pita za šifru, idete samo Enter i dobićete spisak svih postojećih šifara za konto koj ste izabrali.

Ako želite da dobijete stari izbor šifara, onda kad Vas Lidder pita za šifru, vi idete Shift + Enter i otvoriće se stari izbor.

Daćemo par primera:

1. Ako u polje šifre ostavite zvezdice i pritisnete Enter dobićete kompletan šifarnik iz koga odabirete željenu šifru (na razne načine koji su objašnjenji ispod)

2. Ako u polje šifre upišete samo prvi broj ili slovo, a na ostalim poljima ostavite zvezdice i pritsnete Enter, dobićete spisak šifara sa početnim brojem koji ste zadali. Iz tako “suženog” izbora (samo one šifre koje počinju na zadati način) odabirete željenu šifru. Ova mogućnost ima smisla ako imate sopstveni šifarnik sa smislenom nomenklaturom čime svaki karakter šifre znači nešto.

3. U polje šifre koje se dobija pre samog spiska je moguće uneti i više karaktera i to ne samo na početku i time se dobija spisak analitika koje zadovoljavaju zadate uslove. Ako, npr, unesete **1*4, u spisku će se nači sve šifre koje na trećem mestu imaju “1”, a na petom mestu “4”, što može označavati, na primer, sve artikle koji su iz asortimana auto delova (1), s tim da su iz Rusije (4), ako Vam je takva nomenklatura.

Komande koje se mogu koristiti iz spiska šifara su:

Detaljniji opis komandi:

Otvaranje opcija(F2):

Klikom na “opcije” ili pritiskom na taster F2 otvoriće Vam se sekcija sa izborom komandi.

Traženje (F3):

Klikom na "Traženje" ili pritiskom na taster "F3" otvara se sekcija za pretragu šifarnika u kom možemte tražiti ne samo po nazivu već i po ostalim karakteristikama (Šifra, PIB, email, telefon, adresa...)

Opcije (F5):

Klikom na "Opcije" ili pritiskom na taster "F5" otvara se sekcija za podešavanje opcija u kojoj možete podesiti kako želite da Vam Lidder prikazuje šifre. Možemo podesiti koje delove tabele da prikazuje, da li želite da gledate količine, bar kodove, tehničke podatke i sume. Takože, možete povećati ili smanjiti slova u samoj tabeli, dodati ili oduzeti linije radi bolje preglednosti, itd.

Liste (F6):

Klikom na "Liste" ili pritiskom na taster "F6" otvara se sekcija za pravljenje liste. Odatle možete snimiti listu koju sami pravite ili učitati već postojeću listu iz spiska.

Kada ste u radu sa listama, tasterom “mod obeležavanja INS tasterom” ukljkučujete mod rada u kome INS tasterom na tastaturi ili uz pomoć ctrl+clicka obeležavate pojedinačne analitike iz spiska.

Ako, na primer, želite da napravite listu u kojoj se nalaze nekih trideset analitika, obeležite svih 30, i idite na snimalje liste. Takvu listu nakon toga možete iskoristiti pri štampanju cirkularnog dopisa ili kod nivelacije samo tih artikla i tome slično.

U toku obeležavanja moguće je “obrnuti” obeležavanja tako da ako treba izbaciti 5 analitika iz spiska, možete obeležiti tih 5 i onda iskoristiti komandu “obrni obeležavanje”.

Filteri (F7):

Klikom na "Filteri" ili pritiskom na taster "F7" otvara se sekcija za logičko filtriranje šifarnika. Ovo konkretnije znači da možete, na primer, filtrirati listu tako da u njoj ostanu samo analitike koje imaju stanje na nekom kontu (kod izbora sartikala pri fakturiaanju, ovaj filter je automatski aktivan i daje Vam spisak šifara koje imaju robu za fakturisanje na stanju) ili samo komitente koji imaju stanje na avansima.

AkcijeRazlikuju se dva značenja: 1) udeo koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoću koje njen imalac stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo kako na učešće u organima upravljanja društva tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen. Akcije se dele: 1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na : a) privremene (obično se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati u potpunosti određenu svotu na ime svog udela u društvu, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim) i b) stalne; 2) s obzirom na sadržinu prava koje daju imaocima, na: a) obične (imaoci ovih akcija uživaju prava koja su statutom predviđena za sve učesnike društva) i b. prioritetne (imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale učesnike; obično imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva i sl.; izdaju se najčešće prilikom povećavanja osnovnog kapitala društva, a obično su namenjene novim akcionarima). Akcije se međusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju imaocima prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasničkog rizika, akcije su rizičniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodeljuje dividende. Međutim u uslovima inflacije akcije su manje rizični finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća. Tržišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost, koja je dobijena na osnovu diskontovanja budućih prihoda od akcija po odgovarajućoj stopi prinosa. Tržišna cena rizičnih akcija sadrži pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja raste sa povećanjem rizika. Random walk (slučajni ili nesigurni hod) je naziv za kretanje tržišnih cena akcija; dnevno kretanje cena akcija deluje haotično i nepredvidivo, ali opšti indeks cena akcija (npr. Dow-Jones indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji meri stepen rizičnosti svake akcije naziva se beta koeficijent; on predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti celog tržišta akcija i procenjuje se uobičajenim statističkim metodama. Akcije mogu biti osnivačke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlače sa sekundarnog tržišta akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos. Akcionar je fizičko ili pravno lice koje je vlasnik akcija u akcionarskom društvu i koje kao takvo vrši svoja imovinska i korporacijska prava u akcionarskom društvu; kupovinom akcija stiče pravo na prisvajanje dividendi i rezidualni je poverilac neto imovine akcionarskog društva. (F8):

Klikom na "Akcije" ili pritiskom na taster "F8" otvara se sekcija iz koje možete da eksportujete šifarnik u excel tabelu, a možete i odštampati listu klikom na taster "Štampanje liste" ili to isto uraditi uz pomoć tastature skraženicom Ctrl+P bez otvaranja ove sekcije. 

Takođe, možete odštampati kovertu sa adresom odabranog komitenta (važi samo za šifarnike komitenata) ili to isto uraditi i uz pomoć tastature skraćenicom Ctrl+K bez ptvaranja ove sekcije. 

Svaka komanda na formi za izbor šifara ima svoje bliže objašnjenje koje se pojavljuje na samom ekranu kada strelicom miša zastanete iznad polja ili komande bez da kliknete.