Klikni ovde za pomoć kod unosa

...NASTAVAK OPISA PLATA

Opis polja u unosu uslova obračuna:

Tasterom K iz spiska radnika se dobija opis podataka u masci 'unos uslova/načina obračuna': Opis obračuna koji se štampa na listama i u kome se obično upisuje 'Plate za januar' ili nešto slično tome.

CenaKoličina novca koju treba platiti za određenu jedinicu robe ili usluge. Nivoi i dinamika cena određeni su brojnim, pretežno društvenim faktorima. Svi oni utiču na cene preko sledeće četiri komponente: prosečne društvene cene, tržišnog uticaja na cene, državnog uticaja na cene i uticaja konkretne firme na cene. Dva osnovna pojavna oblika cena u praksi poslovanja jesu cena koštanja ili ulazna cena i prodajna cena, ili izlazna cena. najjednostavnijeg rada za mesec:

Zvaničan podatak koji se objavljuje. Neki korisnici menjaju objavljeni podatak po nekim svojim kriterijumima a neki prepisuju objavljeni podatak.

Prosečna bruto zarada u RS:

Zvanično objavljeni statistički podatak o prosečnoj bruto zaradi za mesec u kome se radi obračun. Podatak se koristi za kontrolu da bruto zarada ne pređe ispod 35% ovog iznosa jer je to minimalni iznos koji bruto zarada nekog zaposlenog može iznositi, kao i za obračun toplog obroka koji se propisuje u procentu od prosečne bruto zarade u privredi RS, a procenat se unosi tasterom Shift+T, kao i za izračunavanje najviše osnovice za doprinose.

Topli obrok:

Procenat od prosečne bruto zarade u privredi RS kojim se definiše koliki je iznos za dodatak za ishranu na radu na mesečnom nivou, ako je radnik radio ceo mesec. Ako je zaposleni radio manji broj dana od punog fonda dana, za njega se iznos dodatka automatski srazmerno smanjuje.

Najviša osnovica za doprinose:

Koeficijent kojim se množi prosecna bruto zarada u privredi RS da bi se dobila najviša osnovica za socijalne doprinose. Ako zarada nekog zaposlenog prelazi najvišu osnovicu za socijalne doprinose, onda se socijalni doprinosi ne obračunavaju na njegovu bruto zaradu već na najvišu osnovicu dobijenu ovim koeficijentom primenjenim na prosečnu bruto zaradu u RS.

Deo isplate broj:

Broj isplate ako se zarada isplaćuje u više delova. Ako se zarada isplaćuje u jednom delu, u ovom polju treba da stoji 0 (nula). Ako se zarada isplaćuje u više delova (maksimalno 2 dela u Lidderu jer nema korisnika Liddera koji uopšte isplaćuju u delovima, ali nikad se ne zna...), onda u ovom polju treba da stoji broj isplate (1 ili 2). Ako se u polju Deo isplate broj nalazi 1 ili 2, onda je obavezno uneti i procente od ukupne zarade u polja "prvi deo" i "drugi deo". Zbir oba dela mora davati 100%. Kada se zarada isplaćuje u delovima to se radi tako što se napravi obračun kao da se zarada isplaćuje od jednom - iz jednog dela, pa se onda dođe do polja koje opisujemo i tu se upiše, npr. deo 1, a u postocima se upiše da je prvi deo na primer 40%, a drugi 60%. Po upisu da je deo isplate broj 1, potrebno je vratiti se u glavni ekran zarada i tamo ponovo komandom R pustiti obračun, i tek onda štampati sve potrebne obrasce. Za isplatu drugog dela potrebno je doći do polja Deo zarade broj i tu upisati deo 2 i vratiti se u glavni ekran obračuna i tamo komandom R ponovo pustiti obračun, pa sa P odštampati sve obrasce i tek onda upisati zaradu u karton zaposlenog komandom Z.

Procenat za minuli rad po godini:

Ovde ubacuješ procenat za obračun minulog rada.

Obustava: %:

Označava procenat ili iznos obustave koji se obračunava svim zaposlenima koji zadovoljavaju uslov iz sledećeg polja.

Iznad:

Označava iznos iznad koga mora biti bruto zarada zaposlenog da bi mu se obračunala obustava. Ako se u polje upiše 0, to znači da se zaposlenom bez obzira na iznos bruto zarade obustava računa.

Banka:

Označava banku u koju se uplaćuje obračunata obustava.

U din:

Određuje da li se podatak u polju "Obustava" smatra za procenat ili za apsolutni iznos u dinarima.

Opis:

Opis obustave koji se štampa svim radnicima na isplatnoj listi. Sindikat, iznad, banka, u din i opis: Polja imaju iste funkcije kao i kod obustava.

Automatska postavka ž.brt. svim zaposlenim na pr. osn.

Polje nije polje u smislu da se u njemu može nešto uneti već se pritiskom na enter na tom 'polju' daje komanda Lidderu da za svakog radnika automatski postavi 'željeni bruto' (ž.brt) na iznos propisane osnovice za socijalni doprinos (ili na nulu, zavisi kako odgovoriš na pitanja koja će ti biti postavljena). Ova pomoć postoji zbog čestih obračuna koji imaju za zahtev da bruto zarade zaposlenih ne budu ispod propisanih osnovica, ali ne ni veće, što predstavlja način da se doprinosi koji se plaćaju plate 'optimalno': ni manje ni više nego što se mora. Ova opcija ne radi ništa više od čiste pomoći da operater ne mora da za svakog zaposlenog u glavnom ekranu zarada posebno unosi tačan iznos propisane osnovice za njegovo radno mesto po sistematizaciji, ostavljeno u slučaju da se vrate različite osnovice ili da svima isplaćuješ najnižu osnovicu pomnoženu nekim koeficijentom. Sledi opis dva posebna 'polja' koja vode u liste za unos:

Definisanje/izmena POREZA i DOPRINOSA:

Prelazak u listu poreza ili u listu doprinosa, gde se definišu svi porezi/doprinosi koji se obračunavaju na teret radnika ili na teret poslodavca. Po pritisku na enter na odabranom polju (porezu ili doprinosu) bićeš redom pitan za sve parametre tog poreza ili doprinosa. Za obračun je bitno prvo polje - procenat, odgovor na pitanje da li je doprinos ili porez na teret radnika, i obeležavanje tipova zaposlenih za koje konkretan porez/doprinos važi. Na primer: ako za neki doprinos obeležiš sve tipove sa "Da", to znači da se isti primenjuje na SVE zaposlene bez obzira na to u koji tip spadaju. Primer 2: ako za neki doprinos obeležiš sve sem jednog tipa sa "Da", to znači da se taj porez/doprinos primenjuje na sve zaposlene OSIM na one radnike koji imaju postavljen tip koji si u doprinosu obeležio sa "Ne". Ako za neki doprinos definišeš SAMO jedan tip sa "Da" a sve ostale sa "Ne", to znači da će se taj doprinos primenjivati SAMO na one zaposlene koji su obeleženi istim tim tipom, ako takvih zaposlenih ima.

Ostala polja:

Opis polja za koja ćeš biti upitan su bitna za ispisivanje na specifikacijama kao i na virmanima ako ih štampaš iz obračuna zarada. Iz unosa poreza ili doprinosa možeš koristiti i komandu N koja ti automatski postavlja sve poreze i doprinose na 'najsvežije' objavljene u momentu dobijanja nove verzije. Napomena: radi ispravnog automatskog popunjavanja obrazaca polja moraju imati redosled i pozicije u listama onako kako ih Lidder postavi kada koristiš komandu N.

Opis rada u "karnetu" radnika:

Po pritisku na enter kada ti je obeležena kolona 'sati' iz glavnog ekrana zarada naći ćeš se na prilično šarenom ekranu karneta radnika: tu se strelicama možeš pomerati levo desno i gore dole, s tim da pomeranje levo desno pomera kursor za unos po danima tekućeg meseca, a gore dole po vrstama vremena. Po pritisku na enter na nekom polju biće ti omogućeno da uneseš broj sati koji je zaposleni tog dana proveo u toj vrsti rada / vremena. U jednom danu radnik može imati maksimalno sve vrste rada. Te dve vrste se u karnetu dobijaju: enterom - unos prve vrste i razmaknicom - unos druge vrste vremena. Ako je potrebno uneti da je radnik ceo mesec, sve radne dane radio u jednoj vrsti vremena, da ne bi unosili dvadesetak osmica, napravljena je komanda "I" kojom se u sve radne dane za tog radnika upisuju osmice na onoj vrsti vremena koja je bila označena pre zadavanja komande I. Komandom "V" iz karneta bilo kog radnika radimo definisanje vrsta vremena koje kasnije možemo koristiti za unos u karnet. Svaka crsta vremena koju definišemo se kasnije može pojaviti kod nekog zaposlenog u specifikaciji vrsta vremena u njegovom isplatnom listiću, čemu i služi. Za svaku vrstu vremena definišemo osobine koje Lidder govore kako da to vreme, kada ga unesemo u nečiji karnet, obračuna u obračunu za tog radnika. U tabeli ispod navodimo osobine koje vrsta vremena ima a koje unosiš tako što se strlicama krećeš po kolonama a razmaknicom menjaš vrenosti polja.

Primeri osnovnih obrazaca iz obračuna zarada: