Klikni ovde za pomoć kod unosa

STARI OBRAČUN ZARADA

Obračun zarada se radi za jedan mesec. Svaki započet obračun se pamti i prikazuje u listi/izboru obračuna na početku rada. Obračuni koji su 'prošli' tj. koji su upisani u kartone radnika imaju oznaku da su prošli i ne mogu se brisati iz spiska. Obračuni koji nisu 'prošli' mogu se proizvoljno menjati, obračunavati i brisati. Pri ulasku, dakle, dobijaš spisak svih rađenih obračuna, pa možeš da biraš u koji ćeš da uđeš, radi menjanja parametara i ponovnog obračuna (zbog isplate zarade u delovima, npr) ili radi pregleda i štampanja već prošlih obračuna. Iz spiska / odabira obračuna možeš otvoriti i novi obračun komandom N, koji će se nakon unosa opisa i meseca za koji se radi pojaviti u spisku sa ostalim obračunima i u koji onda možeš ući kao i u druge obračune. Ako planiraš da radiš isplatu zarada iz više delova, ne otvaraj više obračuna za svaku isplatu: u okviru jednog obračuna se definiše broj isplate koju radiš.

Po ulasku u obračun, u istom možeš menjati sve parametre i raditi sam obračun ponovo, tako da se praktično obračun može raditi potreban broj puta sve dok npr. ne dođeš do iznosa koji odgovara željenom bruto iznosu ili nekom drugom uslovu. Sve dok se obračun ne upiše u kartone radnika, svi parametri se mogu menjati, a obračun se može raditi neograničen broj puta, a može se i obrisati iz spiska (ukoliko nije upisan u kartone radnika). PodaciRegistrovane činjenice koje se odnose na izučavani problem. Informacije su obrađeni podaci. koje unosiš u obračun se mogu podeliti na podatke koji se iz obračuna u obračun prepisuju - stalni podaci (kao što su na primer podaci iz kartona radnika) i na podatke koji važe samo za tekući obračun - obračunski uslovi - parametri. Najveći deo podataka se unosi samo jednom, u prvom obračunu koji radiš u Lidderu za određenu firmu, a svi sledeći obračuni se uglavnom svode na eventualnu promenu nekog od parametara (pošto se svi parametri obračuna prepisuju iz poslednjeg obračuna u novi) na pokretanje obračuna komandom R i štampanjem svih potrebnih obrazaca P. Postoji jedna specifičnost kod štampe specifkacije virmana radnika a to je da ako se na pitanje „Da uplate na tekuće rn.zap. idu na posebne naloge (N=zbirno po bankama)?“ odgovoriš sa Shift+D onda dobijaš mogućnost pregeda i izmenu svakog pojedinačnog virmana. Podaci koji se eventualno menjaju od obračuna do obračuna su obično dodavanje novih radnika, unošenje detalja oko vrste i 'količine' vremena koji je zaposleni proveo na nekoj vrsti rada, ako sve vreme nije proveo na redovnom radu (što je najčešći slučaj).

Pri otvaranju novog obračuna (komanda N iz izbora obračuna na početku), za sve zaposlene se njihov karnet automatski postavlja na maksimalni broj dana / sati na redovan rad, pa ako ima promene onda se iste unose. Svi ostali parametri obračuna se prepisuju iz poslednjeg rađenog obračuna. Postavljanje uslova obračuna - obračunskih podataka je olakšano pri svim drastičnijim promenama i to obično korišćenjem komande N iz unosa poreza ili doprinosa (do kojih se dolazi komandom J iz glavnog ekrana obračuna) koja postavlja poreze i doprinose sa svim pripadajućim parametrima na 'najsvežije' propisane. Dakle, pri prvom obračunu treba potrošiti malo vremena i postaviti sve potrebne parametre da bi se kasnije obračun za bilo koji broj radnika sveo na zadavanje par komandi i čekanje na štampač da odradi sve potrebne obrasce, specifikacije i naloge.

U nastavku navodimo par 'oblasti' obračuna koje se često previđaju, a koje čas jesu čas nisu obavezni deo obračuna zarada već godinama u zavisnosti od toga ko i koliko blokira put kojim prolaze oni koji odlučuju o tome. U svakom slučaju par sledećih oblasti su najčešće pitanja svih novih korisnika Liddera.

- Obračun zarada podrazumeva i obračunavanje dodatka za ishranu na radu - topli obrok. Topli obrok se obračunava tako što se 'broje' dani provedeni na radu, a mesečni iznos naknade za topli obrok se definiše u okviru 'uslova obračuna' i to kao procenat (unosi se sa Shift+T) na prosečnu bruto zaradu u RS koja se takođe može definisati a koja se nalazi odmah do cene najjednostavnijeg rada za mesec. Ako se topli obrok ne isplaćuje, u polje za procenat stavi '0', ali primeti da ne isplaćivanje toplog obroka može prouzrokovati da neko umre od gladi, ako je trenutno tako propisano. Ako topli obrok ne spada u obavezni deo isplate, onda se nikome neće ništa desiti, kako se i nije dešavalo kad nije bio obavezan: onda su svi na dijeti i nikom ništa... Malo šale na račun svih nas nije na odmet? Ili jeste?

- U unosu 'uslova obračuna' koji se dobija komandom J iz glavnog ekrana obračuna unosi se i procenat dodatka za minuli rad po godini staža, a odatle je moguće komandom M uneti iznos za umanjenje osnovice poreza. Za svakog zaposlenog u njegovom kartonu koji se dobija razmaknicom iz glavnog ekrana zarada, treba uneti datum početka radnog odnosa u firmi u kojoj mu se obračunava zarada kao i godine, dane i mesece staža koje je imao pre nego što je počeo da radi u firmi, što se prepisuje iz njegove radne knjižice: Lidder će pri svakom obračunu sabirati prethodni staž i vreme provedeno u firmi i na taj način dobijati iznos dodatka.

- Sastavni deo obračuna zarada je i obračun obustava koji se može definisati na nivou preduzeća procentualno ili u apsolutnom iznosu za sve radnike, ili za svakog radnika pojedinačno. Definisanje obustava za svakog radnika se može uraditi tako da bude jednokratno, samo za tekući obračun, ili do nekog datuma, procentualno, tako da se pri svakom sledećem obračunu (ako spada u zadati period) odbija neki procenat od obračunatog dela za isplatu. Procentualne i vremenski ograničene obustave su uglavnom neke sudske zabrane na zaradu, a obustave koje važe za sve radnike su uglavnom članarine sindikatima, a ponekad se koriste i za specijalne slučajeve kao što su bile dnevnice solidarnosti i tome slično. Kredite unosiš tasterom K u matične podatke radnika, a može ih biti maksimalno 5.

- U Lidderu je podržan obračun zarada zaposlenima koji (bi trebalo da) primaju naknade na teret drugih pravnih lica. Detaljniji opis se može pogledati u odeljku "Obračun zarada na teret socijalnog".

- Podržano je i knjiženje plata u Lidder-u, kompletno, i standardnih i primanja koja se refundiraju. Opis postupka se može pogledati u odeljku "KnjiženjeSistematsko i hronološko registrovanje poslovanja i promene vrednosti i strukture sredstava preduzeća. zarada".

Komanda P, u izboru obračuna, je proširena za još jednu mogućnost (pitanje) a to je automatski prenos podataka iz plata u PPP obrazac.

Da ne dužimo dalje sa uvodom: Kao i sve u Lidderu, stvari su obično mnogo jednostavnije u praktičnom radu nego u opisima.

Obračun zarada, konkretnije:

Po ulasku u obračun zarada, bilo putem menija bilo putem skraćenice iz glavnog menija, dobijaš mogućnost izbora između već definisanih obračuna. Komande koje u izboru obračuna možeš koristiti su:

Po odabiru obračuna sa kojim želiš da radiš, na ekranu ćeš dobiti spisak radnika za koje se vrši obračun, što predstavlja 'glavni ekran' zarada koji će se dalje pominjati u tekstu i koji se vidi na sledećoj slici:

Spisak radnika / zaposlenih sadrži sledeća polja: Ime i prezime zaposlenog, iznos željenog bruta ako je unet, zatim ukupan broj sati rada, naknada i prekovremenog, zatim kolonu gde možeš uneti iznos dodatka 1 i dodatka 2 ako ima potrebe (to su dodaci kojima se može promeniti ime u svakom obračunu), i polje obustava u koje možeš uneti iznos obustave po svakom radniku u apsolutnom iznosu i koji se ne prepisuje u sledeći obračun, tj. važi samo za trenutni obračun. Ispod liste zaposlenih, na kojoj vidiš samo 10 imena i koju možeš pomerati strelicama, postoji 'prozor' sa više podataka o obračunu za trenutno odabranog radnika. U naslovu ekrana se nalazi opis obračuna i datum pod kojim ga radiš. Dakle, po odabiru obračuna, dolaziš na glavni ekran zarada iz koga se praktično radi sve što treba da se radi u vezi sa obračunom. Dalje će biti opisan postupak rada sa obračunom kao da prvi put krećeš u rad sa istim:

Objašnjenje kompletnog postupka izrade obračuna:

Prvo što treba da uradiš, po prvom ulasku u obračun, je da 'otvoriš' nove radnike, tj. da upišeš njihova imena i sve ostale kadrovske podatke. Otvaranje novih radnika se radi N tasterom. Po upotrebi te komande, prelaziš u masku za unos matičnih podataka radnika, o čemu će dalje u tekstu biti više detalja. Kada upišeš sve radnike sa njihovim matičnim podacima, potrebno je da definišeš uslove obračuna, tj. da komandom J upišeš sve uslove po kojima se radi obračun. U okviru maske u kojima se unose uslovi obračuna, neophodno je otići strelicama do opcija definisanje poreza i doprinosa i tamo uneti sve poreze i doprinose koji su potrebni. Po unosu svih uslova obračuna, kao i poreza i doprinosa treba definisati satnicu/karnet za zaposlene koji nisu radili 'redovan rad' ceo mesec. Zatim treba uneti jednokratne obustave za svakog zaposlenog, ako ih ima (jednokratne obustave se unose u apsolutnom iznosu i važe samo za obračun u kome su unete) i sa time se završava unos podataka neophodnih za obračun.

Sledeći korak obračuna je pokretanje samog obračunavanja svih elemenata zarade, koji se postiže R komandom. Kada sačekaš par sekundi da Lidder završi obračunavanje za svakog radnika ćeš moći da vidiš sve iznose iz kojih se sastoji obračun zarade, tasterom I, možeš da štampaš ceo obračun i sve što je potrebno štampati uz obračun zarada P komandom. Posle štampanja i sagledavanja celog obračuna, kad zaključiš da ti iznosi koji su obračunati odgovaraju, i kada obračun 'prođe' treba da iskoristiš komandu Z kojom podatke obračuna upisuješ u kartone zarada zaposlenih.

Način unošenja podataka u 'maske' / 'ekrane':

Prvo, da definišemo šta je 'maska': Pod izrazom 'maska' podrazumevaju se 'ekrani', tj. mesta na kojima se vidi više podataka o nečemu, i koji se mogu izmeniti tako što se strelicama 'dođe' do podatka, a sa enterom se podaci menjaju, tj. unose. U obračunu zarada maske postoje kod unosa matičnih podataka radnika (space - razmaknica, iz glavnog ekrana obračuna) i kod definisanja uslova obračuna (komanda J iz glavnog ekrana obračuna).

Dakle, u maskama se krećeš strelicama gore i dole, tj. strelicama pomeraš oznaku reda, tj. marker ('>>') koji će biti unošen kada pritisneš enter. Kada strelicama postaviš marker na željeni red, pritiskom na enter ćeš krenuti u unošenje svih podataka iz reda koji je obeležen. Ako neki podatak ima mogućnost da ga izabereš iz liste podataka umesto polja za unos podatka, dobićeš listu iz koje sa strelicama i enterom možeš odabrati podatak. U samim listama podatke možeš i unositi, tj. definisati nove stavke u listi N komandom ili ih menjati I komandom. Podaci koji se biraju iz liste su: Podatak o banci, o stručnoj spremi, o opisu radnog mesta i slični. Sve podatke koje uneseš možeš kasnije promeniti, ako je neophodno, na isti način kako ih i unosiš. Neki podaci, kao što je objašnjeno u prethodnom tekstu, 'važe' samo za obračun koji upravo radiš (npr. iznos regresa, tj. dodatka 1), dok neki podaci važe za sve obračune (npr. matični podaci radnika). U svakom slučaju, svi podaci koje možeš da promeniš utiču na obračun zarada, tako da posle promena podataka moraš da pokreneš obračun zarada sa R da bi promena koju si radio imala efekta.

LD - OPIS, FUNKCIJA I ZNAČENJE PODATAKA

Spisak komandi iz 'glavnog ekrana' kod obračuna zarada:

Opis podataka u masci 'matični podaci radnika' (komanda : razmaknica):

Aktivan (DA/NE): Označava 'aktivnost' radnika, tj. da li se za zaposlenog radi obračun, tj. da li isti učestvuje u obračunu zarada. Kada zaposleni prestane sa radom u firmi, pri prvom sledećem obračunu zarada, oznaka aktivan se postavlja na 'NE' i potom se u narednom obračunu na pitanje 'Da li da prepisujem neaktivne radnike u obračun?', može odgovoriti sa N, tako da zaposlenog i nema u sledećim obračunima. U vrhu ekrana sa matičnim podacima radnika ćeš primetiti jedan ceo "red" polja koja definišu radnika u smislu mesta gde se zaposleni pojavljuje u obrascima i u smislu određivanja koji se porez i doprinos primenjuje na njega. Vlasnik je sada samo jedan od 14 mogućih tipova zaposlenog. Kada dođeš strelicama do tog gornjeg reda i pritisneš enter, prvo ćeš odrediti da li je zaposleni akivan ili ne, a zatim ćeš dobiti mogućnost da odabereš tip zaposlenog, što možeš učiniti 'strelicama' i 'enterom'. Sa 'esc' se pamti odabrani tip, i vraćaš se u matične podatke radnika. Tip zaposlenog može biti jedan od sledećih:

Pri izboru tipa zaposlenog samo jedan tip možeš obeležiti sa "Da" (što radiš pozicioniranjem na tip i pritiskom na enter).

Opis polja u unosu uslova obračuna:

Tasterom J iz spiska radnika se dobija opis podataka u masci 'unos uslova/načina obračuna': Opis obračuna koji se štampa na listama i u kome se obično upisuje 'Zarade za januar' ili nešto slično tome.

Cena najjednostavnijeg rada za mesec:

Zvaničan podatak koji se objavljuje. Neki korisnici menjaju objavljeni podatak po nekim svojim kriterijumima a neki prepisuju objavljeni podatak.

Prosečna bruto zarada u RS:

Zvanično objavljeni statistički podatak o prosečnoj bruto zaradi za mesec u kome se radi obračun. Podatak se koristi za kontrolu da bruto zarada ne pređe ispod 35% ovog iznosa jer je to minimalni iznos koji bruto zarada nekog zaposlenog može iznositi, kao i za obračun toplog obroka koji se propisuje u procentu od prosečne bruto zarade u privredi RS, a procenat se unosi tasterom Shift+T, kao i za izračunavanje najviše osnovice za doprinose.

Topli obrok:

Procenat od prosečne bruto zarade u privredi RS kojim se definiše koliki je iznos za dodatak za ishranu na radu na mesečnom nivou, ako je radnik radio ceo mesec. Ako je zaposleni radio manji broj dana od punog fonda dana, za njega se iznos dodatka automatski srazmerno smanjuje.

Najviša osnovica za doprinose:

Koeficijent kojim se množi prosečna bruto zarada u privredi RS da bi se dobila najviša osnovica za socijalne doprinose. Ako zarada nekog zaposlenog prelazi najvišu osnovicu za socijalne doprinose, onda se socijalni doprinosi ne obračunavaju na njegovu bruto zaradu već na najvišu osnovicu dobijenu ovim koeficijentom primenjenim na prosečnu bruto zaradu u RS.

Deo isplate broj:

Broj isplate ako se zarada isplaćuje u više delova. Ako se zarada isplaćuje u jednom delu, u ovom polju treba da stoji 0 (nula). Ako se zarada isplaćuje u više delova (maksimalno 2 dela u Lidderu jer nema korisnika Liddera koji uopšte isplaćuju u delovima, ali nikad se ne zna...), onda u ovom polju treba da stoji broj isplate (1 ili 2). Ako se u polju Deo isplate broj nalazi 1 ili 2, onda je obavezno uneti i procente od ukupne zarade u polja "prvi deo" i "drugi deo". Zbir oba dela mora davati 100%. Kada se zarada isplaćuje u delovima to se radi tako što se napravi obračun kao da se zarada isplaćuje od jednom - iz jednog dela, pa se onda dođe do polja koje opisujemo i tu se upiše, npr. deo 1, a u postocima se upiše da je prvi deo na primer 40%, a drugi 60%. Po upisu da je deo isplate broj 1, potrebno je vratiti se u glavni ekran zarada i tamo ponovo komandom R pustiti obračun, i tek onda štampati sve potrebne obrasce. Za isplatu drugog dela potrebno je doći do polja Deo zarade broj i tu upisati deo 2 i vratiti se u glavni ekran obračuna i tamo komandom R ponovo pustiti obračun, pa sa P odštampati sve obrasce i tek onda upisati zaradu u karton zaposlenog komandom Z.

Procenat za minuli rad po godini: 

Ovde ubacuješ procenat za obračun minulog rada.

Obustava: %:

Označava procenat ili iznos obustave koji se obračunava svim zaposlenima koji zadovoljavaju uslov iz sledećeg polja.

Iznad:

Označava iznos iznad koga mora biti bruto zarada zaposlenog da bi mu se obračunala obustava. Ako se u polje upiše 0, to znači da se zaposlenom bez obzira na iznos bruto zarade obustava računa.

Banka:

Označava banku u koju se uplaćuje obračunata obustava.

U din:

Određuje da li se podatak u polju "Obustava" smatra za procenat ili za apsolutni iznos u dinarima.

Opis:

Opis obustave koji se štampa svim radnicima na isplatnoj listi. Sindikat, iznad, banka, u din i opis: Polja imaju iste funkcije kao i kod obustava.

Automatska postavka ž.brt. svim zaposlenim na pr. osn.

Polje nije polje u smislu da se u njemu može nešto uneti već se pritiskom na enter na tom 'polju' daje komanda Lidderu da za svakog radnika automatski postavi 'željeni bruto' (ž.brt) na iznos propisane osnovice za socijalni doprinos (ili na nulu, zavisi kako odgovoriš na pitanja koja će ti biti postavljena). Ova pomoć postoji zbog čestih obračuna koji imaju za zahtev da bruto zarade zaposlenih ne budu ispod propisanih osnovica, ali ne ni veće, što predstavlja način da se doprinosi koji se plaćaju zarade 'optimalno': ni manje ni više nego što se mora. Ova opcija ne radi ništa više od čiste pomoći da operater ne mora da za svakog zaposlenog u glavnom ekranu zarada posebno unosi tačan iznos propisane osnovice za njegovo radno mesto po sistematizaciji, i ostavljena je za slučaj da se vrate različite osnovice ili da svima isplaćuješ najnižu osnovicu pomnoženu nekim koeficijentom. Sledi opis dva posebna 'polja' koja vode u liste za unos:

Definisanje/izmena POREZA i DOPRINOSA:

Prelazak u listu poreza ili u listu doprinosa, gde se definišu svi porezi/doprinosi koji se obračunavaju na teret radnika ili na teret poslodavca. Po pritisku na enter na odabranom polju (porezu ili doprinosu) bićeš redom pitan za sve parametre tog poreza ili doprinosa. Za obračun je bitno prvo polje - procenat, odgovor na pitanje da li je doprinos ili porez na teret radnika, i obeležavanje tipova zaposlenih za koje konkretan porez/doprinos važi. Na primer: ako za neki doprinos obeležiš sve tipove sa "Da", to znači da se isti primenjuje na SVE zaposlene bez obzira na to u koji tip spadaju. Primer 2: ako za neki doprinos obeležiš sve sem jednog tipa sa "Da", to znači da se taj porez/doprinos primenjuje na sve zaposlene OSIM na one radnike koji imaju postavljen tip koji si u doprinosu obeležio sa "Ne". Ako za neki doprinos definišeš SAMO jedan tip sa "Da" a sve ostale sa "Ne", to znači da će se taj doprinos primenjivati SAMO na one zaposlene koji su obeleženi istim tim tipom, ako takvih zaposlenih ima.

Detalji vezani za definisanje/izmene poreza i doprinosa koji se odnose na obračun primanja koja se refundiraju, kao i knjiženje zarada mogu se videti ovde.

Ostala polja:

Opis polja za koja ćeš biti upitan su bitna za ispisivanje na specifikacijama kao i na virmanima ako ih štampaš iz obračuna zarada. Iz unosa poreza ili doprinosa možeš koristiti i komandu N koja ti automatski postavlja sve poreze i doprinose na 'najsvežije' objavljene u momentu dobijanja nove verzije. Napomena: radi ispravnog automatskog popunjavanja obrazaca polja moraju imati redosled i pozicije u listama onako kako ih Lidder postavi kada koristiš komandu N.

Opis rada u "karnetu" radnika:

Po pritisku na enter kada ti je obeležena kolona 'sati' iz glavnog ekrana zarada naći ćeš se na prilično šarenom ekranu karneta radnika: tu se strelicama možeš pomerati levo desno i gore dole, s tim da pomeranje levo desno pomera kursor za unos po danima tekućeg meseca, a gore dole po vrstama vremena. Po pritisku na enter na nekom polju biće ti omogućeno da uneseš broj sati koji je zaposleni tog dana proveo u toj vrsti rada / vremena. U jednom danu radnik može imati maksimalno sve vrste rada. Te dve vrste se u karnetu dobijaju: enterom - unos prve vrste i razmaknicom - unos druge vrste vremena. Ako je potrebno uneti da je radnik ceo mesec, sve radne dane radio u jednoj vrsti vremena, da ne bi unosili dvadesetak osmica, napravljena je komanda "I" kojom se u sve radne dane za tog radnika upisuju osmice na onoj vrsti vremena koja je bila označena pre zadavanja komande I. Komandom "V" iz karneta bilo kog radnika radimo definisanje vrsta vremena koje kasnije možemo koristiti za unos u karnet. Svaka vrsta vremena koju definišemo se kasnije može pojaviti kod nekog zaposlenog u specifikaciji vrsta vremena u njegovom isplatnom listiću, čemu i služi. Za svaku vrstu vremena definišemo osobine koje Lidderu govore kako da to vreme, kada ga unesemo u nečiji karnet, obračuna u obračunu za tog radnika. Kako se podešavaju vrste vremena koja se refundiraju može se pogledati na Podešavanje vrsti vremena. U tabeli ispod navodimo osobine koje vrsta vremena ima, a koje unosiš tako što se strelicama krećeš po kolonama a razmaknicom menjaš vrednosti polja.

Primeri osnovnih obrazaca iz obračuna zarada: