Klikni ovde za pomoć kod unosa
POGLAVLJE 1: INFORMACIONI SISTEM PREDUZEĆA
“2010 godine, svo svetsko znanje
udvostručavaće se svakih 11 sati.”
dr. Nick Bontis
1. SAVREMENO POSLOVANJE I ULOGA MENADŽMENTA ZNANJA U STVARANJU INTELEKTUALNOG KAPITALA
1.1. Osnove savremenog poslovanja
“Informacija i znanje su termonuklearna konkurentska oružja našeg vremena.” 1
Dvadeset prvi vek je vek ekspanzivnog razvoja informacione tehnologije, a menadžment znanja je osnovni pokretač i glavno oružje kompanija u borbi za opstanak i stvaranje profita. U poslednjih pedeset godina svet se promenio više nego za proteklih pet hiljada godina. Danas je realnost ono što se juče činilo kao budućnost. U budućnosti će preživeti samo one kompanije koje nauče da upravljaju znanjem, i koje shvate da je ulaganje i pravilna upotreba znanja i primena napredne informacione tehnologije za sublimaciju i pravilnu alokaciju informacija, jedini modus koji vodi ka stvaranju profita i uvećanju intelektualnog kapitala kao glavnog oružja kompanija u borbi za opstanak i uvećanje tržišnog učešća. U surovoj tržišnoj borbi preživeće samo one kompanije koje nauče da upravljaju znanjem i koje shvate da je ulaganje u informacioni sistem i softverska rešenja koja pružaju tačne, blagovremene, pouzdane i sveobuhvatne informacije, jedino konkurentsko oružje koje preduzeće vodi u pravcu stalnog napretka i povećanja tržišne konkurentnosti.
Tradicionalni poslovni resursi kao što su kapital, sredstva za rad, kvalitetne sirovine i radna snaga se danas podrazumevaju, ali se napredak ne može zamisliti bez primene novih poslovnih resursa koji su izbili u prvi plan, a to su: vreme, tržište, brend, informacioni sistemi i prava i blagovremena informacija.
Rastući značaj informacija i informacionih sistema doveo je do stvaranja nove vrste kapitala, takozvanog intelektualnog kapitala.
1.2. Intelektualni kapital
Intelektualni kapital kao fenomen današnjice i kao jedna od glavnih odlika savremenog poslovanja, predstavlja kapital koji se zasniva na pravoj informaciji. „Informaciju možemo definisati kao saznanje na osnovu kojeg čovek usavršava subjektivni model objektivne realnosti.“2 Prava i blagovremena informacija ima mogućnost da se transformiše u finansijski kapital.
Intelektualni kapital je u savremenom društvu dobio dominantnu poziciju pa se u savremenom poslovanju liderstvo na globalnom nivou sve manje zasniva isključivo na finansijskoj moći, a sve više na intelektualnom kapitalu. Ovaj kapital predstavlja izuzetan potencijal i može snažno da doprinese tržišnoj vrednosti preduzeća u globalnoj ekonomiji.
savremenog preduzeća u savremenim uslovima poslovanja svakodnevno stvara dodatnu vrednost koja čini bazu za stvaranje intelektualnog kapitala. Savremena preduzeća moraju da prihvataju nova znanja i da ih efikasno primenjuju, jer osnovni pokretač postindustrijskog društva predstavljaju informacije i ideje, a ne sirovine i jeftina radna snaga. Glavni činioci stvaranja dodatne vrednosti najpre su bili snaga ljudskih mišića, zatim fleksibilni automatizovani proizvodni pogoni, a danas su to informacije i intelektualni kapital. Zadatak savremenog menadžmenta je upravljanje znanjem kao intelektualnim kapitalom.
Upravljanje znanjem kao intelektualnim kapitalom pretpostavlja stvaranje mehanizama i sistema za prikupljanje, obrađivanje i transfer informacija i pravilnu upotrebu i alokaciju tako stečenog znanja u svrhu stvaranja intelektualnog kapitala.
1.3. Uloga menadžmenta znanja u stvaranju intelektualnog kapitala
Da bi savremeno preduzeće uspešno poslovalo, ono mora da shvati ulogu znanja i informacija u savremenom poslovnom svetu. U savremenom poslovanju egzistira trend rastućeg značaja menadžmenta znanja.
Menadžment znanja predstavlja akumuliranje (generisanje) znanja svih zaposlenih u preduzeću, na jednom mestu ili u jednoj bazi podataka kojoj svi zaposleni imaju pristup. Ovako generisani podaci omogućavaju pojedincima na svim nivoima organizacije, pristup informacijama koje su im potrebne za obavljanje njihovih zadataka, čime se povećava individualna efikasnost. Povećanje individualne efikasnosti dovodi do povećanja ukupne efikasnosti, čime se ispunjavaju sveukupni ciljevi organizacije. Menadžment znanja je nešto više od pukog prikupljanja informacija i njihovog ubacivanja u kompjutersku bazu podataka.
Menadžment znanja pokriva tri glavne aktivnosti znanja: generisanje, kodifikaciju i transfer.
Generisanje znanja uključuje sve aktivnosti koje obezbeđuju stvaranje novih znanja pojedincima, grupi ili organizaciji. Cilj ove aktivnosti je da kroz proces prenošenja znanja obezbedi informisanost svih zaposlenih u preduzeću. Ova aktivnost uključuje: stvaranje i pribavljanje informacija, sintezu, fuziju i adaptaciju.
Kodifikacija znanja je takva vrsta predstavljanja znanja koja omogućava pojedincima i organizacijama da ga ponovo koriste. Dakle, informacije koje se unose u informacioni sistem preduzeća u cilju evidentiranja poslovnih događaja, u procesu kodifikacije menjaju upotrebnu vrednost i preobražavaju se u informacije iz poslovanja koje mogu biti upotrebljene u svrhu planiranja, organizovanja i kontrole svih poslovnih aktivnosti.
Transfer znanja uključuje premeštanje znanja sa jednog mesta na drugo i njegovu apsorpciju. Premeštanje znanja podrazumeva sve aktivnosti razmene informacija unutar preduzeća, a apsorpcija podrazumeva da informacioni sistem prikuplja i skladišti sva znanja koja mogu biti potrebna korisnicima unutar ili izvan preduzeća.
Generisanje, kodifikacija i transfer se stalno pojavljuju tako da menadžment ne stvara ove akcije. Snaga menadžmenta znanja je u tome što dopušta organizacijama da poboljšaju produktivnost svih aktivnosti i da pruže njihovu vrednost kako grupi tako i pojednicima.
Menadžment znanja ima za cilj da:
- poboljša efektivnost organizacije
- poveća efikasnost upravljanja
- poveća intelektualnu specijalizaciju i sposobnost
- smanji ponavljanje posla
- poboljša usredsređenost i
- eliminiše rad koji može biti automatizovan
Menadžment znanja kao imperativ uspeha u savremenom preduzeću predstavlja sredstvo za uspešno pozicioniranje preduzeća na tržištu. Da bi se ovaj cilj ostvario potrebno je imati pravilnu evidenciju svih poslovnih promena i dešavanja u preduzeću, ali i dobru bazu podataka i dobar informacioni sistem iz koga svi zaposleni mogu dobijati podatke koji su im potrebni, i u koji svi zaposleni moraju ubacivati podatke koji mogu biti potrebni nekom korisniku u preduzeću.
Cilj organizacije zasnovane na znanju uključuje kongnitivno učenje, obnavljanje i održivost. Menadžment znanja omogućuje pojedincima, na svim nivoima organizacije, pristup informacijama koje su im potrebne za obavljanje njihovih zadataka dajući doprinos ispunjenju sveukupnih ciljeva organizacije. Menadžment znanja je, dakle, nešto mnogo više od pukog prikupljanja informacija i njihovog ubacivanja u kompjutersku bazu podataka.
2. RAZVOJ I PRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA
2.1. Razvoj informacionih tehnologija
Razvoj informacionih sistema je istorijski i funkcionalno uslovljen razvojem informacionih tehnologija i predstavlja istovremeno i nužnu posledicu i uzrok ili pokretač razvoja informacionih tehnologija.
Informatika obuhvata proces sistematske i racionalne primene informacija, uz korišćenje sredstava za obradu i prenos podataka. Informatika se na taj način poistovećuje sa sistemom informacija, odnosno sa procesom prikupljanja, pripreme, obrade, prenosa i čuvanja podataka i izradom izveštaja.
Istorijski razvoj informacionih tehnologija je određen sa nekoliko faza:
1. faza monolitnog ili totalnog softvera
2. faza sistemskog softvera
3. faza personalnog računara
4. faza lokalne računarske mreže
5. faza globalnog distributivnog informacionog sistema – internet tehnologije
U prvoj fazi razvoja informacionih sistema, karakteristike informacionog sistema bile su određene i uslovljene tadašnjim računarskim hardverom. Hardver je bio izuzetno skup. Sastojao se od većeg dela koji je sadržao elektronske komponente za računanje i manjeg dela koji je služio za ostvarivanje komunikacije sa korisnikom. U ovoj fazi programi su bili prilagođeni zahtevima hardvera. To je bila faza monolitnog ili totalnog softvera u kojoj je izvršni programski kod integrisan sa drajverima ulazno – izlaznih uređaja računara i upravljačkim ili monitorskim programom.
U drugoj fazi dolazi do pojave računarskih sistema sa boljim karakteristikama od prethodnika. Proizvođači hardvera, u cilju povećanja prodaje svojih mašina, počinju da nude ne samo hardver, nego i deo softvera koji je obavezan pri eksploataciji računarskog sistema. Ovaj deo gotovih programa poznat je pod imenom sistemski softver i lociran je kao interfejsni sloj između programa koji treba da razvije sam korisnik (aplikacije) i hardvera za izračunavanje. Važna karakteristika ove faze standardne arhitekture informacionog sistema je da se aplikacija, jednom napisana na nekom višem programskom jeziku, mogla prenositi i izvršavati na drugim računarskim sistemima istog ili različitih proizvođača. Ova mogućnost prenošenja aplikacija stvorila je osnovu za stvaranje portabilne aplikacije kao gotovog proizvoda. Posebno važna karakteristika ove faze razvoja je međusobno telekomunikaciono povezivanje udaljenih računarskih sistema radi razmene podataka ili daljinskog izvršavanja aplikacija. Ovako međusobno povezani udaljeni računarski sistemi poznati su pod imenom WAN (Wide Area Network).
U trećoj fazi razvoja informacionih sistema dolazi do velikog kvalitativnog skoka i napretka u približavanju računarskog sistema krajnjem korisniku. Osamdesetih godina prošlog veka pojavio se jeftin i svima dostupan personalni računar (PC – Personal Computer). Personalni računar je rezultat naraslih mogućnosti mikroelektronske VLSI tehnologije, koja je omogućila da se ceo procesor računarskog sistema proizvede kao jedna elektronska komponenta - "čip", i da zajedno sa ostalim komponentama, koje čine elektronski sklop računarskog sistema stane na jednu manju štampanu ploču, matičnu ploču personalnog računara. Svi fizički resursi personalnog računara zajedno sa matičnom pločom smešteni su u omanje kućište koje se može staviti na radni sto ili pored stola, tako da računar sa pravom nosi naziv lični ili personalni. Korisnik personalnog računara je u povoljnijem položaju od dosadašnjeg korisnika računara jer je orijentisan isključivo na nabavku gotovih programa za rešavanje svojih problema, pre svega iz razloga racionalizacije, jer ne poseduje ni resurse, ni organizaciju niti interes da samostalno razvija aplikacije. Aplikacija stiče svojstvo gotovog proizvoda koji se bira sa police u radnji (off the shelf) ili preciznije stiče svojstvo konfekcijskog proizvoda i korisnik personalnog računara bira skup aplikacija čijim kombinovanjem automatizuje rad u svom okruženju.
U četvrtoj fazi razvoja informacionih sistema upotreba personalnog računara znatno je podigla produktivnost radnika u administrativnim poslovima, ali ostao je neobuhvaćen problem međusobne koordinacije i saradnje grupe ljudi povezanih istim poslom. Upotreba diskete kao medijuma za međusobnu razmenu podataka pokazala se kao neadekvatna. Kao posledica toga došlo je do razvoja nove tehnologije za međusobno povezivanje bliskih personalnih računara. Ovo povezivanje je ostvareno uz pomoć dodatnog hardvera, mrežne kartice i pratećeg komunikacionog softvera. Tako povezani računari označavaju se terminom lokalna računarska mreža – LAN (Local Area Network). Od sredine osamdesetih godina primenom ove lokalne računarske mreže dolazi do umrežavanja velikog broja korisnika u okviru jedne kompanije i do stvaranja višeslojnog korišćenja mikroračunara.
U petoj fazi dolazi do razvoja distributivnih informacionih sistema. Za neki računarski sistem se može reći da je distributivan ako se na više od jednog mesta nalaze računarski resursi, ukoliko se upravljanje fizičkim tj. logičkim resursima vrši istovremeno na više mesta ili ukoliko su podaci prostorno raspoređeni. Do razvoja distributivnih informacionih sistema je došlo kada je Ministarstvo odbrane SAD postavilo zadatak da se izgradi mreža (ARPANET) za transfer podataka sa različitih prostorno udaljenih punktova, koji su pri tom još i realizovani mnoštvom različitih tehnologija. Iako to nije bila prvobitna namera, rezultati rada na ovom projektu su u mnogo čemu odredili i promenili budućnost sveta. Stvoreni su okviri za difuziju informacionih tehnologija u sve pore civilizovanog društva. Ovaj osnovni skup tehnologija kojima se omogućava efikasna, ali i ekonomična realizacija globalnih distributivnih informacionih sistema, poznat je pod nazivom internet tehnologije.
2.2. Razvoj informacionih sistema
Razvoj poslovanja nužno je uslovio potrebu za velikim brojem informacija i stvaranjem informacionog sistema koji može da pruži ogroman broj brzih, preciznih i svrsishodnih informacija.
Tradicionalni način poslovanja bio je zasnovan na informacionom sistemu baziranom na papirologiji. Ovakav informacioni sistem pružao je informacije u formi dokumenata koji su pratili određeni segment poslovanja. Svi dokumenti su se prikupljali i obrađivali u računovodstvu preduzeća. je organizovano kao izolovana funkcija u preduzeću i služilo je isključivo za evidentiranje poslovnih promena i izradu završnog računa. iz poslovnog procesa su se koristile isključivo u svrhu knjigovodstvenog evidentiranja. Svaka analiza poslovanja iziskivala je mnogo vremena, ogromnu energiju i dodatno angažovanje ljudi koji se bave analizom podataka. Obrađeni podaci su predstavljani u formi izveštaja koji su potom prezentovani menadžmentu preduzeća, kroz podsetnike, sastanke i projekte. Znanje se prenosilo putem lične komunikacije, telefonskim razgovorima ili na sastancima i iziskivalo je vreme, a vreme je upravo ono što predstavlja deficitarni resurs savremenog poslovanja. Informacioni sistem zasnovan na papirologiji pružao je često zastarele i neupotrebljive informacije. U savremenom preduzeću u kome se nameće nužna potreba za donošenjem brzih poslovnih odluka i poteza ovakav informacioni sistem nije primenljiv.
U savremenom preduzeću čiji je informacioni sistem potpuno integrisan u poslovni sistem preduzeća i koji zapravo predstavlja digitalni nervni sistem preduzeća, sve informacije su zasnovane na primeni napredne tehnologije i savremenih softverskih rešenja. To praktično znači da su informacije odmah dostupne na svim hijerarhijskim nivoima u preduzeću i da omogućavaju istraživanje korporativne svesti radi stvaranja novih proizvoda zasnovanih na znanju. Računovodstvo u ovako organizovanom informacionom sistemu preduzeća dobija mnogo više od dosadašnje funkcije. Ono osim evidentiranja poslovnih promena i izrade završnih računa počinje da se bavi i prikupljanjem i obradom informacija, u cilju stvaranja baze podataka za potrebe korisnika na svim nivoima preduzeća za različite potrebe i namene, a u cilju stvaranja profita i povećanja udela na tržištu, jer ukoliko se znanje upotrebljava na pametan i strateški način ono donosi čiste profite. Menadžment znanja je strateška primena kolektivnog znanja kompanije i know how-a. Vrednost znanja i imovina bazirana na znanju (ideje, koncepti, know how) stvaraju se kompjuterizovanim prikupljanjem, čuvanjem, podelom i usmeravanjem korporativnog znanja.
Ideja o ovakvom informacionom sistemu potiče od jednog od najkreativnijih poslovnih ljudi u oblasti informacionih tehnologija Bila Gejtsa, većinskog vlasnika Microsoft-a, koji je u svojoj knjizi "Poslovanje brzinom misli" (Business @ the Speed of Thought) izložio sopstvenu viziju digitalne ekonomije. Gejts predlaže koncept preduzeća u kome informacije imaju dominantnu ulogu i vrednost. Potporu za ovu tezu nalazi u činjenici da se više od 50% bruto nacionalnog proizvoda industrijski razvijenih zemalja, već sada odnosi na obradu informacija, bilo od strane računara ili čoveka. Važnost informacija i brzine reagovanja na promene u okruženju je, po Gejtsu, od životne važnosti kako za živo biće, tako i za preduzeće koje se, baš kao i živo biće, stalno bori za opstanak u okruženju.
2.3. Razvoj softverskih rešenja
Ekspanzivan razvoj informacionih tehnologija i informacionih sistema uslovio je veliku tražnju za softverom koji bi zadovoljio narasle potrebe sve većeg broja korisnika. Pojeftinjenje hardvera dovelo je do masovne upotrebe personalnih računara i do narastanja zahteva za softverima koji bi mogli da zadovolje veliki broj heterogenih potreba različitih korisnika. Danas u svetu postoji ogromna potreba za stručnjacima u oblasti softvera. Procenjuje se da početkom novog milenijuma samo Sjedinjenim Američkim Državama nedostaje više stotina hiljada projektanata, programera i stručnjaka drugih zanimanja u oblasti industrije softvera. Kolika je potreba za stručnjacima iz ove oblasti u celom svetu može se samo pretpostaviti. Dovoljno je reći da ne postoji oblast ljudskog poslovanja i interesovanja u kome ne postoji potreba za nekim softverskim rešenjem.
Problem je još složeniji i teži kada se uzme u obzir da je za projektovanje softvera osim dobrog poznavanja programskih jezika i logike programiranja potrebno i dobro poznavanje oblasti za koju se stvara softver. To dovodi do situacije da se stvara softver koji ne odgovara stvarnim potrebama korisnika. Podatak Ministarstva odbrane SAD-a govori da samo 3% softvera može biti korišćeno nakon naknadne dorade, a čak 19% se nakon dorade odbacuje kao neupotrebljivo ili se mora u znatnoj meri preprojektovati.
Ovaj problem je posebno izražen u oblasti ekonomije i poslovanja. Savremeno preduzeće ima nužnu potrebu za stvaranjem informacionog sistema iz koga bi se mogle crpeti informacije, koje čine osnovu menadžmenta znanja i bazu za donošenje dobrih poslovnih odluka.
Da bi se kreirao softver koji može zadovoljiti ove potrebe korisnika potrebno je ogromno teorijsko i praktično znanje i iskustvo iz oblasti poslovanja, računovodstva i finansija, dobro poznavanje zakonskih propisa i pravne regulative. Upravo ovo znanje povezano sa znanjem programiranja predstavlja pravu retkost. Zbog toga imamo situaciju da danas u svetu samo 2% naručenog softvera, koji imaju ulogu informacionih sistema u preduzeću, odmah nakon isporuke zadovoljava potrebe korisnika (podatak Ministarstva odbrane SAD-a), a da čak 98% softvera zahteva dodatno angažovanje vremena i sredstava da bi se softver doradio ili preprojektovao. Od tih 98% čak 47% softvera se ne može preprojektovati i nikada nije upotrebljeno, jer su korisnici tek nakon isporuke shvatili da taj softver ne zadovoljava njihove stvarne potrebe i zahteve. Ovo su podaci Ministarstva odbrane SAD-a, a transponovanje tih podataka (sa neophodnim prilagođavanjem, naravno) na naše podneblje daje poražavajuće rezultate. Totalan izostanak znanja o tome, doveo je do toga da velika većina loših načina realizacije “softvera” koje su na “zapadu” dovele do navedenih ekstremno loših rezultata, budu kod nas smatrani uzorima i dobrim primerima. Na sreću, ima i Vas koji ovo čitate i nas koji ovo pišemo i znamo o čemu se radi te nastojimo da situaciju barem kod nas popravimo.
3. ULOGA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I SAVREMENIH INFORMACIONIH SISTEMA U STVARANJU INTELEKTUALNOG KAPITALA
3.1. Uticaj razvoja informacionih tehnologija na stvaranje intelektualnog kapitala
Kao što su, počevši od XV veka, geografska otkrića i pomorska putovanja revolucionarno uticala na širenje i ubrzanje privrednih tokova, tako sada pojava i razvoj informacionih tehnologija i razvoj informacionih sistema zasnovanih na primeni novih tehnologija, podstiču dalji razvoj globalnog tržišta i stvaraju novu globalnu ekonomiju.
Rastući značaj intelektualnog kapitala i uticaj razvoja novih tehnologija doveo je do toga da je celokupno ljudsko znanje nastalo do kraja XIX veka, udvostručeno u prvoj polovini XX veka, a od tada se udvostručava svakih pet do osam godina.
Dakle, da bi savremeno preduzeće opstalo u surovoj tržišnoj utakmici, ono se baš kao i živa bića mora boriti za svoj opstanak i poziciju na tržištu. Opstanak na tržištu je moguć samo uz stalno prilagođavanje promenljivim tržišnim uslovima. To prilagođavanje je moguće samo ukoliko preduzeće raspolaže informacijama. Da bi savremeno preduzeće moglo adekvatno i brzo reagovati na promene u poslovnom okruženju, ono mora raspolagati informacionim sistemom koji je potpuno integrisan u poslovni sistem preduzeća i koji zapravo predstavlja digitalni nervni sistem preduzeća i bazu za stvaranje intelektualnog kapitala. U taj sistem moraju biti uključene sve informacije koje se tiču svakog segmenta poslovanja.
Zadatak menadžera savremenog preduzeća je da obezbedi dostupnost, blagovremenost i sistematičnost u pribavljanju i obradi informacija.
Da bi taj zadatak uspešno obavio, menadžment preduzeća nastoji da obezbedi sistem poduprt softverskim rešenjem koje će mu obezbediti trostruko upravljanje informacijama. To trostruko upravljanje informacijama podrazumeva:
1. Stvaranje sistema u koji će zaposleni implementirati znanja iz svog delokruga poslovanja
2. Stvaranje sistema koji će koordinirati tok informacija kako bi zaposleni mogli da pristupaju specifičnom znanju važnom za njihov posao
3. Stvaranju procesa koji pojedincima na raznim poslovnim funkcijama omogućava da koriste znanje kojim informacioni sistem preduzeća raspolaže i da svi zajedno dele ogroman intelektualni kapital
3.2. Zadatak, cilj i osnovne funkcije informacionog sistema preduzeća
„Informacioni sistem je skup ljudi (rad po procedurama) i mašina (rad po programima) predviđenih za izvršenje poslova. Informacioni sistem je u suštini odgovarajući model realnog sistema.“ 3
Informacioni sistem preduzeća predstavlja deo globalnog informacionog sistema i čini infrastrukturu globalne ekonomije.
Sistem informacija predstavlja formalizovan način prikupljanja, sređivanja, obrade, čuvanja i korišćenja informacija. Produkt (output) informacionog sistema je informacija, koja se prenosi putem podataka u izveštajima. Dakle, podatak je način na koji se tehnički prikazuju i prenose informacije. Izveštajem se dostavljaju podaci, a ono o čemu ti podaci „govore“ je informacija.
Zadatak informacionionog sistema u preduzeću je da povećava efikasnost u procesu proizvodnje, tj. svakodnevnog redovnog rada; obezbedi brže i bolje poslovne komunikacije (interne i eksterne) i utiče na bolju organizaciju preduzeća.
Osnovne funkcije informacionog sistema u preduzeću su:
1. prikupljanje, sistematizovanje, obrada i čuvanje podataka bitnih za poslovanje preduzeća
2. protok informacija unutar preduzeća i u relacijama sa okruženjem
3. pravovremeno i kvalitetno izveštavanje menadžmenta u cilju donošenja kvalitetnih odluka.
Krajnji cilj je ekonomično i efikasno upravljanje, uz korišćenje računarske tehnike.
Što je preduzeće veće a poslovanje kompleksnije, to su veće potrebe da se poslovanje obuhvati kvalitetnim informacionim sistemom.
3.3. Odlike i karakteristike efikasnog i kvalitetnog informacionog sistema
Management Information System – MIS nastao je sedamdesetih godina prošlog veka sa ciljem da menadžmentu preduzeća omogući uvid u sve tokove poslovanja i obezbedi informacije potrebne za donošenje dobrih upravljačkih poteza. Danas se efikasan i kvalitetan informacioni sistem preduzeća smatra imperativom savremenog poslovanja.
Efikasan informacioni sistem nastoji da obuhvati podatke na mestu nastajanja ili u trenutku ulaska u poslovni sistem preduzeća. Pre unošenja u informacioni sistem preduzeća svi podaci moraju biti podvrgnuti logičkoj kontroli. Vreme od nastajanja podatka do dobijanja izveštaja u kome se podatak pojavljuje mora biti veoma kratko da bi informacija koja se dobija od datog podatka bila svrsishodna. Informacioni sistem preduzeća mora biti integrisan i mora sadržati međusobno povezane podsisteme koji koriste istu bazu podataka. Idealni informacioni sistem je korisnički monolit u kome su sve funkcije potrebne korisniku u jednom sistemu koji ujedno predstavlja bazu podataka i izvor informacija.
Kvalitetan informacioni sistem mora da obezbedi:
1. tačne i pravovremene informacije koje odražavaju stanje i odnose onih obeležja poslovnog procesa koja su bitna za upravljanje;
2. pogodnu formu izveštaja koja omogućava brz uvid u trenutno stanje ili odnos;
3. precizne i brze informacije koje omogućavaju pravovremeno reagovanje u slučaju poremećaja u poslovnom ciklusu;
3.4. LIDDER informacioni sistem preduzeća
Lidder je informacioni sistem preduzeća i razvijena softverska aplikacija koja ima svojstvo gotovog proizvoda koji se bira sa police u radnji (off the shelf), jer je u toj meri razvijen i stabilan da ne zahteva dodatne intervencije, prilagođavanja ili dopunjavanja. Softverski paket uključuje kompletan program, sa propratnim detaljnim tehničkim uputstvom i helpom u elektronskoj i pisanoj formi.
Lidder informacioni sistem spada u onih neverovatno malih 2% softvera koji imaju ulogu informacionih sistema u preduzeću, koji odmah nakon isporuke zadovoljavaju potrebe korisnika.
Kupovina licence za korišćenje Lidder informacionog sistema predstavlja investiciju koja je usmerena na stvaranje intelektualnog kapitala, jer Lidder osim evidentiranja poslovnih promena i izrade završnih računa ima i funkciju prikupljanja i obrade informacija, u cilju stvaranja baze podataka za potrebe korisnika na svim nivoima preduzeća. Cilj uvođenja informacionog sistema u preduzeće je stvaranje menadžmenta znanja i stvaranje intelektualnog kapitala. Ukoliko se znanje upotrebljava na pametan i strateški način, ono donosi čiste profite.
_________________
1 Thomas A. Stuart, Intellectual Capital - The New Wealth of Organizations, Doubleday, New York, USA, 1997.
2 Vladimir Pantović, Slobodan Dinić, Dušan Starčević, Savremeno poslovanje i Internet tehnologije;uvod u digitalnu ekonomiju, Energoprojekt-INGraf, Beograd, 2002. str.163
3 Vladimir Pantović, Slobodan Dinić, Dušan Starčević, Savremeno poslovanje i Internet tehnologije;uvod u digitalnu ekonomiju, Energoprojekt-INGraf, Beograd, 2002. str.172
savremenog preduzeća u savremenim uslovima poslovanja svakodnevno stvara dodatnu vrednost koja čini bazu za stvaranje intelektualnog kapitala. Savremena preduzeća moraju da prihvataju nova znanja i da ih efikasno primenjuju, jer osnovni pokretač postindustrijskog društva predstavljaju informacije i ideje, a ne sirovine i jeftina radna snaga. Glavni činioci stvaranja dodatne vrednosti najpre su bili snaga ljudskih mišića, zatim fleksibilni automatizovani proizvodni pogoni, a danas su to informacije i intelektualni kapital. Zadatak savremenog menadžmenta je upravljanje znanjem kao intelektualnim kapitalom.