Klikni ovde za pomoć kod unosa

II DEO: RAČUNOVODSTVO PREDUZEĆA






“Jezik brojeva stoji onako isto prema jeziku reči
kao jezik reči prema jeziku interjekcija.
Broj je najviši stupanj jezika ljudskog,
najviši stupanj moći i tačnosti izraza duha ljudskog,
najveći stupanj razuma i naučnosti jeste izraz brojevima.
Dovesti neku oblast odnosa, stanja, pojava i stvari do izraza ciframa,
znači dići tu oblast do stupnja naučnosti.
Dalje od brojeva jezik naučnosti ne može ići.” 4
Božidar Knežević

 

1. NASTANAK I RAZVOJ RAČUNOVODSTVA

 

1.1. Preduslovi za nastanak računovodstva

 

Računovodstvo je doživelo dugu evoluciju. Razvoj računovodstva tekao je postepeno i odvijao se po fazama. Nastanak i razvoj računovodstva uslovljeni su nizom faktora koji su uticali najpre na razvoj poslovanja, a zatim i na razvoj računovodstva kao nužnog pratioca poslovanja.
Nastanak i razvoj poslovanja uslovili su potrebu za beleženjem i praćenjem tog poslovanja. Prvi rudimentarni oblik poslovanja odvijao se u formi naturalne razmene. Naime, onog trenutka kada je čovek koji se bavio proizvodnjom shvatio da može proizvesti više nego što mu je potrebno, počeo je da poklanja višak ljudima iz svoje najbliže okoline, zatim je počeo da razmenjuje te viškove proizvoda sa ljudima iz svoje okoline, koji su takođe raspolagali viškom proizvoda koji je njemu bio potreban. Tako je nastala naturalna razmena, koja se smatra prvim oblikom poslovanja.
Poslovanje se kroz evoluciju dalje razvijalo i usavršavalo. Najpre su definisani merljivi odnosi vrednosti, pa je, recimo, jedna krava vredela kao pet ovaca. Ovi naturalno izraženi odnosi vrednosti vremenom su počeli da dovode do niza sporova i nesuglasica između učesnika u razmeni, pa je tako nastala potreba za stvaranjem jednog zajedničkog imenitelja vrednosti. Tako je nastao novac i prvi oblici vrednosne razmene i stihijski se formiralo i tržište koje je variralo u zavisnosti od ponude i tražnje.
Razmena se u početku odvijala na uskoj geografskoj teritoriji, ali je zbog specifičnosti klimatskih i geografskih uslova došlo do situacije da se na određenoj teritoriji gomilao višak vrednosti određene vrste roba, a na drugoj teritoriji višak vrednosti neke druge vrste robe. To je uslovilo potrebu za međusobnom razmenom roba sa određenog geografskog područja sa robom iz drugih geografskih područja. Ljudi su počeli da putuju da bi prodali ili kupili određenu vrstu robe. Zbog nemogućnosti da se isti čovek bavi i proizvodnjom i prodajom robe (jer bi zbog njegovog odsustvovanja radi prodaje u udaljenim područjima trpela proizvodnja), došlo je do stvaranja novog zanimanja. Tako su nastali trgovci kao posrednici u prodaji robe. Trgovci su počeli da putuju u udaljene krajeve radi prodaje robe i vremenom su počeli da iz udaljenih krajeva donose raznovrsnu robu, koju su nudili domaćem stanovništvu, i tako je nastala spoljna trgovina.
Raznolika struktura i veliki broj različitih proizvoda koji su bili predmet razmene i trgovine uslovio je potrebu za beleženjem. Trgovci koji su savladali veštinu pisanja i računanja počeli su da beleže. To beleženje se smatra pretečom današnjeg računovodstva.

 

1.2. Razvoj računovodstva

 

Računovodstvo je prošlo tri razvojne faze: 1. fazu prostih evidencija, 2. fazu dvojnog knjigovodstva, 3. fazu računovodstva.
Prva faza ili faza prostih evidencija obuhvata dug period - od starog veka pa sve do kraja srednjeg veka. Za ovaj oblik knjigovodstva karakteristično je da se vode pojedinačne evidencije o pojedinim delovima aktive i obaveza, ali ne i o sopstvenom kapitalu, rashodima i prihodima, pa se sopstveni kapital i rezultat poslovanja utvrđuje na osnovu inventara imovine, a ne iz evidencija.
Druga faza ili faza dvojnog knjigovodstva nastupa krajem srednjeg veka. Kolevkom dvojnog knjigovodstva smatra se Italija. Potreba za stvaranjem ovakvog oblika knjigovodstvene evidencije proizlazi iz naglog razvoja privrednih aktivnosti, koji je nametao potrebu vlasnicima trgovačkih i zanatskih radnji i vlasnicima ili zakupcima brodova da, pored beleženja svih svojih aktivnosti, počnu da beleže i svoj narasli kapital i profit. To znači da je u računski sistem pored gotovine, dužnika, poverilaca i robe, uključen i račun investicionog kapitala, rashoda i prihoda kao komponenta računa gubitka/dobitka. U ovom periodu dolazi i do razvoja bankarstava, sve snažnijeg uticaja kapitala i stvaranja “vlasničkog knjigovodstva”, tj. knjigovodstva koje služi vlasniku kapitala da prati oplodnju uloženog kapitala u poslovanje.
Treća faza ili faza računovodstva započela je krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka kao posledica naglog razvoja kapitalističke privrede evropskih zemalja, koji je za posledicu imao visoku akumulaciju trgovačkog kapitala. U zamahu privredne aktivnosti dolazi do stvaranja velikog broja preduzeća, do nastanka krupnih preduzeća sa visokim stalnim kapitalom, do stvaranja akcionarstva kao oblika centralizacije kapitala i dolazi do sve većeg ulaganja u osnovna sredstva. Profit postaje osnovni cilj, a ulaganje u poslovanje postaje svrha stvaranja kapitala. Svi ovi procesi nužno su uslovili postepeno proširenje dvojnog knjigovodstva i prerastanje u računovodstvo.

 

 

2. POJAM I FUNKCIJE RAČUNOVODSTVA

 

2.1. Pojam računovodstva

 

Računovodstvo je širok pojam koji se odnosi na beleženje i praćenje poslovanja svih pravnih lica od momenta njihovog osnivanja do momenta njihove likvidacije.
Komitet za terminologiju američkog instituta javnih računovođa daje ovu definiciju računovodstva: ”Računovodstvo je nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja primarno finansijskog karaktera, veština sastavljanja zvaničnih izveštaja, analize i interpretacija ovih transakcija i događaja i prenošenje rezultata licima, koja moraju doneti odluku ili ocenu.”5 Prihvatajući ovu definiciju, potrebno je naglasiti da je najvažnija svrha računovodstva da učini poslovanje razumljivim. Samo ako znamo i razumemo šta se u poslovanju događalo, bićemo u stanju da preduzimamo odgovarajuće akcije.
Računovodstvo prati čitav život i rad privrednog subjekta i predstavlja njegovu potrebu i nužnu obavezu. Potreba proističe iz neophodnosti praćenja efekata poslovanja i uticaja svake poslovne odluke na kompletan život privrednog subjekta, a nužnost proizlazi iz zakonske obaveze praćenja i evidentiranja svih poslovnih promena i njihovog uticaja na poslovni rezultat, kao i obaveze da se o rezultatu poslovanja napravi izveštaj, koji se podnosi odgovarajućim službama i institucijama zaduženim za praćenje poslovanja svih privrednih subjekata.

 

Funkcije računovodstva

 

Funkcija računovodstva preduzeća je da eksternim i internim korisnicima pruža iscrpne informacije o poslovanju, iz kojih se jasno može zaključiti da li se poslovanje razvija, stagnira ili nazaduje. Da bi ovu svoju funkciju uspešno obavilo, računovodstvo mora biti tako struktuirano da, osim knjigovodstva koje se bavi evidentiranjem poslovnih promena, u svoju strukturu uključi i ostale funkcije računovodstva.
Strukturu računovodstva čine tri osnovne funkcije:
1. knjigovodstvo
2. računovodstveno planiranje i analiza
3. kontrola i revizija
U zavisnosti od namene i upotrebne funkcije računovodstvenih podataka računovodstvo se deli na dva dela: finansijsko računovodstvo (Financial Accounting) i upravljačko računovodstvo (Managerial Accounting).
“Finansijsko računovodstvo ima za cilj da pripremi (proizvede) i analizira podatke o ostvarenom poslovanju, primarno za korisnike izvan preduzeća, kao što su akcionari, kreditori, poreski organi, državni organi i drugi korisnici.”6 Izveštavanje eksternih korisnika računovodstvenih informacija vrši se putem prezentovanja bilansa stanja i uspeha.
“Upravljačko računovodstvo ima za cilj da pripremi i analizira podatke koji mogu pomoći rukovodstvu preduzeća u unapređenju efikasnosti budućeg poslovanja. Ova uloga računovodstva ostvaruje se kroz pružanje i obradu podataka rukovodstvu za potrebe kontrole, planiranja i poslovnog odlučivanja.“7 Upravljačko računovodstvo je usmereno ka potrebama upravljanja preduzećem i orijentisano je ka internim korisnicima računovodstvenih informacija.
Cilj upravljanja je efikasno poslovanje. Stepen efikasnosti poslovanja u tržišnoj ekonomiji izražava se visinom ostvarenog finansijskog razultata. Pojavni oblici finansijskog rezultata su dobitak i gubitak. Da bi menadžment preduzeća imao jasnu predstavu o stepenu efikasnosti upravljanja i o ostvarenom finansijskom rezultatu, nužno se nameće potreba za postojanjem kako finansijskog, tako i upravljačkog računovodstva.
Ovde moramo pomenuti i računovodstvenu teoriju kao naučnu disciplinu koja se bavi teorijskim razmatranjem računovodstvenih problema i definisanjem računovodstvenih pravila, principa i načela. Razvoj računovodstvene teorije počeo je krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kada se pojavljuju kontne teorije koje nastoje da objasne sadržinu konta i na njoj zasnovanih pravila za knjiženje. Sa gledišta uvođenja u sistem dvojnog knjigovodstva najvažnije su: materijalističke kontne teorije, Šer–Higlijeva teorija dva niza računa, Nikliševa bilansna teorija dva niza računa, Lajnerova teorija o tri niza računa kao i Berlingova teorija koja objašnjava knjiženja sa gledišta uprave preduzeća. Teorija računovodstva bavi se i razvojem računovodstvenih principa i načela koje ćemo spomenuti malo kasnije.

 

2.2.1. Pojam i funkcije knjigovodstva

 

Knjigovodstvo predstavlja deo računovodstva koji se bavi registrovanjem ili beleženjem poslovnih promena. Profesor Vasiljević je dao definiciju knjigovodstva koja kaže: ”Knjigovodstvo je deo privredne evidencije preduzeća i ima za predmet evidentiranje ekonomskih zbivanja u preduzeću, u cilju kontrole nad radom preduzeća, polaganja računa i daljeg usavršavanja u poslovanju.“ 8
Cilj knjigovodstva je da ekonomskim metodama utvrdi imovinu i rezultat poslovanja preduzeća. Knjigovodstvo, kao jedna od faza računovodstva, ima zadatak da obavi niz specifičnih poslova i upravo sa ovog aspekta knjigovodstvo se definiše kao “metod sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja, čuvanja, reklasifikovanja i izveštavanja o nastalim ekonomskim promenama na imovini poslovne – računovodstvene celine.” 9
Dakle, knjigovodstvo se pre svega bavi prikupljanjem dokumenata, koji su nosioci podataka o poslovnim promenama, od lica odgovornih za odgovarajući imovinski deo ili transakciju, radi klasifikacije informacija sadržanih u dokumentu po imovinskim delovima na kojima je nastala promena, kao i klasifikacijom po promenama na povećanje ili smanjenje odnosnog imovinskog dela ili rezultata. Ovako klasifikovane promene predmet su beleženja u odgovarajućim poslovnim knjigama preduzeća ili memoriji računara u kojima se vrši lagerovanje i sublimacija podataka. Klasifikovani i zabeleženi podaci se reklasifikuju, tj. dodeljuju se odgovarajućim obračunskim (fiskalnim) periodima troškova i odgovarajućim aktivnostima, tj. proizvodnim odeljenjima u cilju obračuna troškova. Konačno, funkcija knjigovodstva je i izrada izveštaja, koji se upućuju korisnicima računovodstvenih informacija na dalju obradu i analizu.
Bez pedantnog i urednog knjigovodstva u kome se primenjuju svi prihvaćeni principi nema ni pravih ni pravovremenih ni tačnih informacija, pa samim tim ni modernog i konkurentnog poslovanja. Svako “prilagođavanje” principa “praksi” kao što je, najčešće, zaobilaženje principa konzistentnosti podataka (dozvoljeno brisanje dokumenata) kao i principa tačnosti (uprosečavanje nabavne, npr.), dovodi do katastrofalno loših i netačnih informacija koje uopšte nije lako detektovati! Zato su takva “kvazi” knjigovodstva i opasna: sve izgleda logično i tačno, a zapravo je dezinformacija jer se zasniva na dezinformacijama! Problem se uočava tek kada nešto krene naopako, a po izveštajima je sve u najboljem redu!

 

2.2.2. Pojam i funkcije računovodstvenog planiranja i analize

 

Upravljanje preduzećem podrazumeva donošenje pravilnih upravljačkih odluka zasnovanih na stvarnim i blagovremenim informacijama. Ove informacije se crpe iz realnih izvora, tj. iz informacionog sistema preduzeća, čiju bazu sačinjavaju računovodstveni podaci.
U procesu donošenja upravljačkih odluka važno je pre svega uraditi sistematsko planiranje poslovno – finansijskih aktivnosti preduzeća i njegovih delova, kao i izvršiti kontrolu ostvarenja planiranih rezultata, kako bi se na osnovu tako dobijenih informacija mogle izvršiti korektivne akcije i preduzeti konkretni potezi, koji bi mogli da dovedu do poboljšanja kompletnog poslovanja preduzeća, pojedinog dela ili funkcije koja je bila predmet analize i kontrole.
Računovodstveno planiranje i analiza mogu se posmatrati sa dva aspekta.
Prvi aspekt posmatranja je finansijski i tiče se finansijske strukture i likvidnosti (sposobnosti plaćanja obaveza) preduzeća.
Drugi aspekt posmatranja je poslovni i odnosi se na sistematsko periodično planiranje i analizu rashoda, planiranje i analizu prihoda i rezultata (gubitka ili dobitka) preduzeća ili njegovih pojedinih delova.
Oba aspekta su jednako važna, a funkcija planiranja i analize je najvažnija funkcija računovodstva u današnje vreme brzih promena i modernog poslovanja.

 

2.2.3. Pojam i funkcije računovodstvene kontrole i revizije

 

Računovodstvena kontrola i revizija ima za cilj utvrđivanje ispravnosti i pouzdanosti računovodstvenih informacija. Predmet kontrole i revizije je celokupno poslovanje preduzeća ili poslovanje pojedinih delova preduzeća.
Organi koji vrše kontrolu mogu biti interni i eksterni, pa otuda i razlikujemo internu i eksternu kontrolu i reviziju preduzeća.
Interna kontrola i revizija predstavlja kontinuirano praćenje i nadzor svih funkcija koje mogu biti predmet posmatranja i praćenja u preduzeću.
Eksterna kontrola i revizija je sporadična i vrši se od strane eksternih organa koji se bave isključivo kontrolom i revizijom (poreska inspekcija, revizorska kuća).
Važno je i razgraničiti pojam kontrole i revizije.
Kontrola predstavlja ispitivanje ispravnosti i istinitosti tekućih poslovnih događaja.
Revizija predstavlja naknadno ispitivanje ispravnosti i istinitosti poslovnih događaja.
Kontrola i revizija zajedno se nazivaju nadzorom.
Kako je privreda u našoj zemlji u zadnjih 15 godina, od 90-ih, stagnirala i samim tim imala malu potrebu za pravovremenim informacijama koje su neophodne za moderno poslovanje, računovodstvo preduzeća se uglavnom svodilo na funkciju nadzora. Zbog svođenja kompletnog računovodstva na jednu njegovu funkciju, sve se tokom godina u praksi prilagodilo toj nameni tako da su mnoge dobre prakse u računovodstvima nestale, ostavljajući samo one formalne i najneophodnije koje služe eksternim kontrolama. Čak se i u stručnim krugovima, kao i u organizacijama koje školuju kadar, jedva primećuju primeri koji nisu najrudimentarniji i koji služe još nečemu osim nadzoru. Ova situacija će se značajno popravljati promenom svesti o značaju računovodstva, što će se desiti primenom menadžmenta znanja u preduzećima.
Računovodstvena teorija je naučna disciplina koja se bavi teorijskim razmatranjem računovodstvenih problema i definisanjem računovodstvenih pravila, principa i načela. Razvoj računovodstvene teorije počeo je krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kada se pojavljuju kontne teorije koje nastoje da objasne sadržinu konta i na njoj zasnovanih pravila za knjiženje.
Sa gledišta uvođenja u sistem dvojnog knjigovodstva najvažnije su: materijalističke kontne teorije, Šer–Higlijeva teorija dva niza računa, Nikliševa bilansna teorija dva niza računa, Lajnerova teorija o tri niza računa kao i Berlingova teorija koja objašnjava knjiženja sa gledišta uprave preduzeća.
Teorija računovodstva bavi se i razvojem računovodstvenih principa i načela.

 

 

3. OSNOVNI PRINCIPI UREDNOG KNJIGOVODSTVA

 

Osnovni principi i načela urednog knjigovodstva imaju za cilj da osiguraju potreban kvalitet ili korisnost knjigovodstvenih podataka, kako bi oni bili upotrebljivi za kontrolu poslovanja i poslovno odlučivanje.
Računovodstvena teorija je definisala devet osnovnih principa urednog knjigovodstva, a to su: 1. princip potpunosti; 2. princip hronološkog reda; 3. princip materijalne ispravnosti; 4. princip mogućnosti provere; 5. princip jasnosti; 6. princip periodizacije poslovnog razultata; 7. princip opreznosti ili konzervatizma; 8. princip ažurnosti; 9. princip ekonomičnosti
Svi principi urednog računovodstva razvijeni su u računovodstvenoj praksi, a računovodstvena teorija ih je zabeležila a najbolja rešenja prihvaćena su kao opšta načela.

 

3.1. Princip potpunosti

 

“Princip potpunosti predstavlja zahtev da se u knjigovodstvu obuhvate i u bilansima poslovne jedinice prikažu stanja i promene svih računovodstvenih kategorija: sredstava, obaveza, sopstvenog kapitala, rashoda i prihoda.“10
Poštovanje ovog principa pretpostavlja obavezu knjigovodstva da potpuno obuhvati ukupnu imovinsku situaciju i sve elemente rezultata, jer bi izostavljanje bilo kog elementa (sredstava, obaveza, sopstvenih izvora, rashoda ili prihoda) dovelo do smanjenja kako upotrebne vrednosti računovodstvenih informacija u pogledu upravljanja poslovanjem, tako i do stvaranja mogućnosti za razne zloupotrebe i manipulisanje u prikazivanju poslovnog rezultata.

 

3.1.1. Primena principa potpunosti u Lidderu
Knjigovodstveno evidentiranje poslovnih promena u Lidderu podrazumeva potpuno obuhvatanje ukupne imovine preduzeća i svih elemenata rezultata (sredstava, obaveza, sopstvenih izvora, rashoda i prihoda).
JEDINSTVENI kvalitet Liddera ogleda se i u mogućnosti sveobuhvatnog praćenja i analize poslovanja koji korisnicima omogućava uvid u celokupno poslovanje preduzeća ili u poslovanje određenog dela preduzeća. Lidder nije projektovan po principu modularnosti (princip posebnih programa za posebne segmente poslovanja ili računovodstva), već po principu potpunosti kao jednom od principa urednog knjigovodstva.

 

3.2. Princip hronološkog reda

 

“Princip hronološkog reda je zahtev da se poslovni događaji obuhvataju u dokumentima i poslovnim knjigama po vremenskom redu nastajanja promena.“11
Poštovanje ovog principa pretpostavlja blagovremeno, potpuno i sigurno beleženje svih poslovnih promena. Ovakvo beleženje poslovnih promena doprinosi lakšem upoređivanju promena između pomoćnih knjiga (npr. analitičke kartoteke), kontroli i poređenju prometa i salda sintetičkog računa sa analitičkim računima, kao i stvaranju osnove za kontrolu stvarnog stanja nekog imovinskog dela.
Samo hronološki složene računovodstvene informacije stvaraju mogućnost donošenja ispravnih odluka, zasnovanih na zaključcima o tome šta se događalo i kakav je trend kretanja određene pojave ili stanja. Poštovanje principa hronološkog reda stvara mogućnost za kontrolu materijalne ispravnosti izvršenih knjiženja.

 

3.2.1. Primena principa hronološkog reda u Lidderu

 

Sve poslovne promene se u Lidderu automatski obeležavaju po hronološkom redu. S obzirom da poštovanje principa hronološkog reda pretpostavlja i blagovremeno, potpuno i sigurno beleženje svih poslovnih promena, Lidder predstavlja idealnu alatku koja podrazumeva sve gore pomenuto, jer upravo ovi elementi predstavljaju nužnu pretpostavku za funkcionisanje Liddera. Lidder je zamišljen tako da predstavlja bazu informacija za potrebe velikog broja internih korisnika u preduzeću, a nepoštovanje ovog principa bi umnogome smanjilo upotrebnu vrednost informacija.

 

3.3. Princip materijalne ispravnosti

 

“Princip materijalne ispravnosti predstavlja zahtev po kome sve knjigovodstvene beleške treba da budu zasnovane na istinitim, odnosno stvarnim događajima ili stvarnom stanju.” 12
Pod pojmom materijalne ispravnosti podrazumeva se da su knjiženja ispravna sa gledišta zakonskih propisa, računovodstvenih načela i poslovne politike preduzeća, kao i da su ispravna sa gledišta verodostojnosti svakog elementa koji je predmet knjiženja.
Do povrede ovog principa može dovesti: propuštanje nekog knjiženja, duplo knjiženje nekog elementa ili pogrešno knjiženje, kao i netačno obračunavanje neke računovodstvene kategorije.

 

3.3.1. Primena principa materijalne ispravnosti u Lidderu

 

Lidder onemogućava knjiženja koja su neispravna (poštujući osnovne principe dvojnog knjigovodstva) i koja mogu da dovedu do materijalne neispravnosti knjiženja.
Lidder automatski rasknjižava protivstavke knjiženja i automatski stvara bilansnu ravnotežu.
Sva knjiženja u Lidderu su ispravna sa gledišta zakonskih propisa. Stručni tim podrške prati sve promene zakonskih propisa i u skladu sa promenama, vrši izmene i prilagođavanja softvera. Izmenjenu i dopunjenu verziju Liddera korisnici uvek (24x7x365) mogu preuzeti sa internet strane Lidder-a.

 

3.4. Princip mogućnosti provere

 

”Princip mogućnosti provere predstavlja zahtev međusobnog povezivanja poslovnih knjiga, knjiga i bilansa, knjiga i dokumenata, samih dokumenata i njihovo upoređenje sa stvarnim stanjem ili promenom, sračunato na kontrolu (proveru) pouzdanosti ili poverenja u sadržinu promene, stanja ili informacije.“ 13
Mogućnost provere nastalih promena i izvršenih knjiženja povećava pouzdanost računovodstvenih informacija i povećava njihovu upotrebnu vrednost.
Mogućnost provere računovodstvenih informacija u osnovi se svodi na povezivanje glavne knjige i bilansa. To povezivanje se vrši otvaranjem u glavnoj knjizi računa otvaranja, računa zatvaranja ili izravnavanja i računa gubitka i dobitka.
Povezivanje knjiga podrazumeva povezivanje globalnih aritmetičkih odnosa između knjiga i lako pronalaženje istog knjiženja ili promene u dnevniku, glavnoj knjizi i analitičkim evidencijama.
Međusobno povezivanje knjige i dokumenta vrši se unošenjem naziva i broja dokumenta u knjige, i stavljanjem strane dnevnika i broja (naziva) konta u dokument. Izvorni dokumenti se povezuju ugovorima, internim pravilima i opštim propisima, a izvedeni dokumenti (specifikacije, spiskovi, rekapitulacije) izvornim dokumentima i knjigama iz kojih su preuzete informacije.
Poređenje knjiga i dokumenata sa stvarnim stanjem imovine omogućeno je na taj način što se upotrebljavaju identični nazivi i šifre u obeležavanju istih vrsta imovine u knjigama, dokumentima kao i u njihovim izvornim oblicima.

 

3.4.1. Primena principa mogućnosti provere u Lidderu

 

Lidder je zasnovan na principu mogućnosti provere, kako kroz logički dizajn protoka i unosa podataka, tako i kroz tehničku implementaciju baze. Lidder omogućava povezivanje poslovnih knjiga, knjiga i bilansa, knjiga i dokumenata kao i dokumenata međusobno. Svi podaci iz dokumenta koji je predmet knjiženja su praktično “veze” sa ostalim računovodstvenim podacima koji se nalaze u raznim skladištima informacija u računovodstvu i knjigovodstvu. Svi podaci, knjige, bilansi i dokumenti su povezani jer je kompletan Lidder u osnovi tako dizajniran i samim tim podležu mogućnosti provere.
Lidder NIJE kao i SVI ostali alati na tržištu skup raznih programa koji koriste istu bazu koji samim tim zahtevaju neko posebno povezivanje koje rađa nove programe i probleme.
Lidder je JEDAN računarski program koji u sebi sadrži sve što je neophodno i dokumenti su prirodno vezani sa računovodstvenim podacima koji utiču na ili proističu iz istih.

 

3.5. Princip jasnosti

 

“Princip jasnosti predstavlja zahtev da knjigovodstveni podaci ili informacije budu zabeleženi i prikazani na način koji omogućava sticanje tačne predstave ili slike o toku poslovanja, stanju i progresu preduzeća. Na stvaranje istinite predstave o imovinskom položaju i postignutom rezultatu u velikoj meri utiče jasnoća ili knjigovodstvena prozirnost. Poštovanje principa jasnosti pretpostavlja: 1. nemešanje računovodstvenih kategorija (homogenost), 2. adekvatno raščlanjivanje svake kategorije, 3. upotrebu bruto principa, 4. obeležavanje adekvatno sadržini.” 14
Ovaj princip se pre svega odnosi na zahtev nemešanja računovodstvenih i bilansnih kategorija i podrazumeva da se elementi aktive, pasive, rashoda i prihoda iskazuju u punom iznosu i da se raščlanjuju po unapred određenim kriterijumima. To znači da nije dozvoljeno prebijanje pozicija, jer bi svako eventualno prebijanje pozicija ili mešanje računovodstvenih i bilansnih kategorija dovelo do stvaranja nepodobne osnove za ocene i zaključivanja.
Dubina raščlanjivanja računovodstvenih kategorija na uže delove, grupe, podgrupe, pozicije i račune zavisi od informativnih zahteva i potreba samog preduzeća. Obeležavanje računovodstvenih kategorija, delova, grupa, podgrupa, pozicija i računa mora biti jasno definisano i mora nedvosmisleno ukazivati na ekonomsku sadržinu pozicije na koju se odnosi.
Princip jasnosti podrazumeva i homogenost i integralnost svih računovodstvenih kategorija, delova, grupa, podgrupa, pozicija i računa. Homogenost podrazumeva da svaka računovodstvena kategorija, deo, grupa, podgrupa, pozicija i račun sadrže samo one elemente koji su pojmovno, prema stepenu i kriterijumu raščlanjivanja, istovetni (ne sadrže strano telo ili elemente koji pripadaju drugoj skupini).
U poštovanju ovog principa, važno je voditi računa i o tome da ne dođe do preteranog raščlanjivanja i neopravdanog korišćenja bruto principa, koji bi mogli da dovedu do pojave nejasnoća i teškog razumevanja odnosa i veličina.
Da bi se postigla veća preglednost u razvoju računovodstva, došlo je do odvajanja računa u dve knjige: glavnu knjigu (sadrži bilansne račune i pomoćne knjige) i analitike (sadrži elementarne račune). Pomoćne knjige su u glavnoj knjizi predstavljene sa po jednim računom za svaku pomoćnu knjigu (kupaca, dobavljača, materijala) i taj račun nazivamo sintetičkim računom.
Princip jasnosti takođe nalaže da se sve eventualne greške moraju ispraviti na jasan način, tako da se može videti i pogrešno i ispravno knjiženje.

 

3.5.1. Primena principa jasnosti u Lidderu

 

U Lidderu se svi elementi aktive, pasive, rashoda i prihoda iskazuju u punom iznosu i raščlanjuju se po unapred određenim kriterijumima.
Sistem ne dozvoljava mešanje bilansnih pozicija i računovodstvenih kategorija. U svakom trenutku je u Lidderu moguće dobiti precizne podatke koji se odnose samo na bilansnu poziciju koja je predmet posmatranja.
Lidder ne dozvoljava mešanje računovodstvenih kategorija. Svaka računovodstvena kategorija, deo, grupa, podgrupa, pozicija i račun, sadrže samo one elemente koji su pojmovno, prema stepenu i kriterijumu raščlanjivanja istovetni.
Obeležavanje računovodstvenih kategorija, delova, grupa, podgrupa, pozicija i računa je jasno definisano i korisnik Liddera po unapred određenim parametrima obeležava svaki unos nove stavke knjiženja ili novog dokumenta.
U Lidderu su glavna knjiga i analitičke evidencije sistemski povezane.
Lidder ne dozvoljava brisanje, već samo ispravljanje pogrešnog knjiženja, ali tako da se u svakom trenutku vidi i ispravno i pogrešno knjiženje.

 

3.6. Princip periodizacije rezultata poslovanja

 

Princip periodizacije rezultata poslovanja pretpostavlja ispravno vremensko raspoređivanje elemenata rezultata, rashoda i prihoda, kao delova ukupnog ili totalnog rezultata. Totalni rezultat preduzeća je ukupni rezultat preduzeća od trenutka njegovog osnivanja do kraja života preduzeća odnosno do trenutka likvidacije. Ako je predmet računovodstvenog posmatranja totalni rezultat preduzeća, onda vremenski faktor nije ograničavajući i ne vrši se razgraničavanje rezultata po vremenskim periodima ili kalendarskim godinama, pa shodno tome dolazi do izjednačavanja novčanih tokova i tokova rezultata.
Međutim, potreba za kontrolom rezultata poslovanja i u kraćim vremenskim periodima uslovila je razdvajanje novčanih tokova i tokova rezultata, pa u ovom ograničenom periodu posmatranja, izdaci u novcu nisu jednaki rashodima, a primici u novcu nisu jednaki prihodima. Prihodi i rashodi pripadaju periodu (godini) u kojoj su učinci (proizvodi i usluge) realizovani, a novčani izdaci i primici u vezi sa proizvodnjom i prodajom učinaka mogu nastati u prethodnom periodu (godini), istom periodu ili narednom periodu. Zbog toga je, da bi se korektno obračunao periodični rezultat, bitno primeniti pravilo po kome izdaci koji prethode periodu kome pripadaju rashodi, obrazuju aktivu (zalihe), a oni koji slede tom periodu obrazuju obaveze, dok primici koji prethode periodu kome pripadaju prihodi formiraju obaveze, a oni koji slede tom periodu obrazuju aktivu (potraživanja). Prema tome, bilans stanja prihvata sve novčane tokove koji nisu rashod i prihod tekućeg perioda, već prethodnog ili budućeg perioda i na taj način vrši funkciju računa vremenskih razgraničenja rashoda i prihoda. Finansijski rezultat, kao razlika između prihoda i rashoda tekućeg obračunskog perioda, ukazuje na prirast sopstvenih izvora (neto imovine) u slučaju dobitka i smanjenje (opadanje) sopstvenih izvora u slučaju gubitka.

 

3.6.1. Primena principa periodizacije rezultata poslovanja u Lidderu

 

Prilikom projektovanja Liddera vodilo se računa o tome da izdaci i rashodi, kao i primici i prihodi, u praksi često ne pripadaju istom vremenskom periodu. Lidder izdatke koji prethode periodu kome pripadaju rashodi svrstava u aktivu (zalihe), a one koji slede tom periodu svrstava u obaveze, dok primitke koji prethode periodu kome pripadaju prihodi svrstava u obaveze, a one koji slede tom periodu svrstava u aktivu (potraživanja), i na taj način vrši funkciju računa vremenskih razgraničenja rashoda i prihoda.

 

3.7. Princip opreznosti ili konzervatizma

 

Ovaj računovodstveni princip ima za cilj da zaštiti kapital preduzeća od moguće raspodele kao dobitka. Ovaj princip odnosi se na to da se određivanje vrednosti i procenjivanje pozicija u bilansu uradi tako da se, ukoliko postoje sumnje u neku vrednost aktive ili realizovanog dobitka, bira niža suma rezultata (manji dobitak ili veći gubitak) i slabiji finansijski položaj (manja aktiva i veće obaveze). Princip opreznosti zabranjuje iskazivanje u bilansu nerealizovanih dobitaka, što praktično znači da se u bilansu mogu iskazati samo na tržištu potvrđeni dobici i gubici, ali princip opreznosti mora biti istovremeno u koliziji sa principom impariteta, pa shodno tome princip opreznosti nalaže i da se u bilansu moraju iskazati verovatni gubici, ne čekajući na njihovu realizaciju.

 

3.8. Princip ažurnosti

 

Primenom principa ažurnosti ili blagovremenosti obezbeđuje se pravovremeno dobijanje knjigovodstvenih informacija. Zastarele ili zakasnele informacije nisu u potpunosti upotrebljive, jer mogu da dovedu do donošenja pogrešnih zaključaka i sprovođenja loših upravljačkih odluka. Ovaj princip se sprovodi tako što se sve poslovne promene nastale jednog dana knjiže istog ili najkasnije sledećeg dana. Na ažurnost knjigovodstva pored pravovremenog knjiženja utiču: 1. pravovremeno sastavljanje dokumenata o nastanku poslovnih promena; 2. brzina dostavljanja dokumenata knjigovodstvu; 3. sama organizacija knjiženja.
Bitno je istaći i da se princip ažurnosti odnosi na pravovremeno dobijanje informacija i takvu organizaciju knjigovodstva, koja će obezbediti povećanje upotrebne vrednosti informacija i pravilnu organizaciju knjigovodstva. Pravilno izvršena selekcija znači da se pravilno odredi kojim evidencijama i dokumentima će se dati prednost u knjigovodstvenoj obradi.

 

3.8.1. Primena principa ažurnosti u Lidderu

 

Lidder na jedinstven način doprinosi povećanju ažurnosti knjigovodstva. U Lidderu se knjiženje poslovnih promena radi veoma brzo i efikasno. Potrebno je samo sastaviti dokument o nastanku poslovne promene, a Lidder će ga za vrlo kratko vreme automatski analizirati i proknjižiti, tj. sprovesti i zavesti u sve potrebne evidencije. Kada se kaže automatsko davanje naloga, u Lidderu se misli na kompletne naloge, a ne samo na dva ili četiri generička stava koje neko ručno mora dopuniti i proveriti, kao što je slučaj u svim drugim “automatskim” nalozima drugih proizvođača. Isto se odnosi i na razne pomoćne evidencije.

 

3.9. Princip ekonomičnosti

 

Princip ekonomičnosti nalaže da korist od računovodstvenih informacija mora biti veća od troškova njihovog dobijanja. Ovaj odnos koristi i troškova je teško merljiv, pa se zato koriste pokazatelji indirektnog merenja, koji pokazuju do kakve bi štete došlo ukoliko se računovodstvene informacije ne bi koristile. Na stepen ekonomičnosti rada u računovodstvu utiču dva faktora: 1. Izbor pokazatelja (računa) koji su najpotrebniji i najkorisniji uz istovremeno eliminisanje beznačajnih podataka; 2. Izbor metoda i sredstava za obradu podataka.

 

3.9.1.Primena principa ekonomičnosti u Lidderu

 

Lidder višestruko povećava stepen ekonomičnosti računovodstva. Lidder je projektovan tako da automatski vrši selekciju podataka. Lidder korisnika vodi kroz knjiženje tako da od njega traži samo bitne i korisne podatke koje zatim vrlo brzo obrađuje i korisniku nudi niz korisnih informacija i mogućnosti za analizu ili drugačiju upotrebu podataka. Lidder predstavlja optimalno tehničko rešenje, jer zbog širokog spektra mogućnosti koje nudi i velike brzine obrade podataka otvara mogućnost da se znatno smanji broj ljudi koji su neophodni kako za samo knjiženje, tako i za finansijsko planiranje i analizu. Lidder za samo par sekundi može izvršiti selekciju i odabir relevantnih informacija, kao i analizu po različitim kriterijumima posmatranja u različitim vremenskim periodima, a daje i mogućnost da se izvrši posmatranje istih informacija sa različitih aspekata, u zavisnosti od trenutnih potreba i konkretnih zahteva korisnika, a najčešće na osnovu automatskog zaključivanja šta je korisniku potrebno u tom momentu, tj. u odnosu na tip posla koji korisnik trenutno radi.
Kontekstna analiza je JEDINSTVENA mogućnost Liddera na tržištu i to ne samo u segmentu softvera za mala i srednja preduzeća i ne samo na tržištu Srbije. Primenjenu tehnologiju kontekstne analize, koja se u Lidderu dobija čak i u STD verziji, nećete neći ni u višemilionskim softverskim sistemima. Ima naznaka da pokušavaju, nazivaju nekakvim imenima neke delove neophodne za izradu kontekstnih analiza, ali proći će godine dok dođu do iole primenjivih rezultata, koje korisnici Liddera imaju pred očima dok rade sasvim obične stvari poput fakturisanja.
Jedino primenom Liddera u preduzeću, a time primenom KTA tehnologije u toku rada, u potpunosti zadovoljavate princip ekonomičnosti, jer ne postoji bolji alat za automatski i brzi izbor najpotrebnijih i najkorisnijih pokazatelja poslovanja u pravo vreme, tj. uvek - kontekstno, a Lidder je poznat i kao najekonomičnije i najisplativije sredstvo i metod za obradu i korišćenje podataka.

 

_________________

4 Božidar Knežević, srpski filozof, istoričar i književnik, Misli, SKZ, Novi Sad – Beograd,1972. str.319
5 C.Aubrey Smith and Jim Ashburne, Financial and Administrative Accounting, Mc Graw – Hill Book Company, Inc.N.J. 1960, str.2
6-7 Dr. Gavrilo Ilić, Dr.Radiša Radovanović, Dr. Kata Škarić, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 1991. str.10
8 Dr Kosta Vasiljević, Tehnika knjigovodstva, Grafički zavod, Titograd, 1961. str.12.
9 Dr. Gavrilo Ilić, Dr.Radiša Radovanović, Dr. Kata Škarić, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 1991. str.11
10-14 Dr. Gavrilo Ilić, Dr.Radiša Radovanović, Dr. Kata Škarić, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 1991. str. 94-96